-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
O'zbek xalq ijodi yodgorliklari 13 (Qorako'z oyim)
O'zbek xalq ijodi yodgorliklari 100 jildligining barcha huquqlari amaldagi qonunlar asosida himoyalanadi.
-
O'zbek xalq ijodi yodgorliklari 20 (Alpomish)
O'zbek xalq ijodi yodgorliklari 100 jildligining barcha huquqlari amaldagi qonunlar asosida himoyalanadi.
-
O'zbek xalq ijodi yodgorliklari 17 (Suv qizi)
O'zbek xalq ijodi yodgorliklari 100 jildligining barcha huquqlari amaldagi qonunlar asosida himoyalanadi.
-
-
O'zbek xalq ijodi yodgorliklari 9 (Kuntug'mish)
Kuntug'mish Alpomish dostonining ushbu varianti dostonchi Fozil Yo'ldosh o'g'lidan yo'zib olingan.
-
-
Богатые тоже плачут
В основу киноромана «Богатые тоже плачут» положен одноименный телесериал, почти год привлекавший внимание многомиллионной аудитории. Это история современной Золушки. Героиня романа Марианна Вильяреаль превращается из полуграмотной деревенской девушки в знатную богатую сеньору. Однако на её долю выпадает немало испытаний: смерть отца, изгнание из родного дома, переезд в огромный город, чужая семья, отторгающая её, первая любовь и невозможность связать свою судьбу с любимым человеком, гибель близкой подруги, долгожданное замужество и разрыв с мужем, потеря ребенка, безуспешные поиски его на протяжении семнадцати лет. Пройдя все испытания, Марианна остается верной себе. Это удивительно цельный, добрый человек. Создавая кинороман «Богатые тоже плачут», авторы стремились сохранить атмосферу фильма.
-
-
Тилимга насиҳат
Ажойиб шоира Марҳабо Каримованинг аллақачон машҳур бўлиб улгурган шеърларини икки китобга жамлаб чиқаришни ният қилган эканмиз, бунда кўпгина мухлисларнинг талабини ҳисобга олдик. Демакки, ушбу шеърий тупламни ўқиб, сиз азизлар олам-олам маънога эта бўласизлар, нималарнидир ўрганасизлар, қандайдир билимни қўлга киритасизлар, деган умиддамиз. Зеро, ҳикматли шеърлар ҳам халқ ичра мангу яшайди.
-
Саодат саройининг калити
Ёзувчи Тоҳир Маликнинг ахлод-одобга доир рисолалари китобхонларга яхши таниш. Унинг уч фаслдан иборат “Одамийлик мулки” ахлоқ китоби кўпчилик диққатини тортди. Бу рисола асосида тартиб берилган “Келинлар дафтарига”, “Куёв бола, сизга айтар сўзим бор” китоблари ҳам нашр этилган. Адиб китобхонлар, хусусан, ота-оналар, мактаб, лицей, коллеж устозларининг таклифларини инобатга олиб, “Одамийлик мулки” асарини қисқартириб, тадқиқ қилиб, ўсмирларнинг талаби ва дидига, қизиқишига мослаган ҳолда қўшимчалар киритиб, “Умидимиз юлдузларига” тарзида нашрга тайёрлади. Китоб гарчи ўсмир-ёшларга мўлжалланган бўлса-да, ардоқли ота ва оналар, қадрли устозларнинг дам танишиб чиқишлари мадсадга мувофиқдир. Агар суюкли фарзандлари ва шогирдлари билан бирга мутолаа қилсалар, фикрлашсалар нур аланнурдир
-
Ҳалол нима-ю... ҳаром нима
Биздан нима қолади? Албатта, яхшилик! “Яхшилик нима?.. Ташвишларимиздан ортиб, бир инсон кўнглини шод қила олганимизми? Ёки бир кичик чумолига раҳм қилиб, босмай ўтганимизми?” дейди муаллиф. Бу китобни ўқиш асносида ботинингизда нимадир ғимирлаб қолади, азиз ўқувчи. Билмаганларингиз дунё қадар эканлигини англасангиз хам ажаб эмас. Қандай яшаётганингизга тийрак кўз билан қарай бошлайсиз. Кимни алдадингиз, ғийбат қилдингиз, кимларга озор бердингиз... ҳамма-ҳаммаси ёдингизга кела бошлайди. Шояд, мардлик, олижаноблик фазилатларингиз ортса, одамлар қадрига етсангиз... Зотан, мазкур китоб муаллифи, халқимизнинг севимли ёзувчиси Тоҳир Маликнинг ҳам муддаоси шу
-
Виждон уйғонур («Одамийлик мулки»га дойр суҳбатлар). Иккинчи китоб.
Мазкур китобда ёзувчи Тохир Малик одамийлик мулки - ахлоқ-одобга доир суҳбатларини сиз - азиз умидимиз юлдузлари билан давом эттиради. Адиб бу суҳбатга ота-оналар, мактаб, лицей, коллеж устозларини ҳам таклиф этади. Ардоқли ота ва оналар, қадрли устозлар бу китобни ҳам суюкли фарзандлари ва шогирдлари билан бирга мутолаа қилсалар, фикрлашсалар нур аланнурдир.
-
Муножот. илтижо ва дуолар
Азизлар, ҳар куни неча марталаб ўзимизга, яқинларимизга ва бир-биримизга хайрли ниятлар ила дуога қўл очамиз. Дуо сабаб кўнглимиз ёришади, далбларимиз қувватланади ва ишларимиз бароридан келади. Ҳар ким ўз билганича дуо қилади, бу табиий. Кўпгина илмли кишилар мукаммал тарзда дуо қиладилар. Кўпчилик кишилар дуога қўл очадилар-у, қалбларидаги тилакларни тилда баён этишга сўз тополмай қийналадилар. Шу боисдан билганга эслатма, билмаган биродарларимизга самара беришлиги учун тавсия тариқасида бу китобга тартиб берилди.
-
Иймонлашиш умиди
Тоҳир Маликнинг мазкур китоби «Меҳмон туйғулар» китобининг тузатилган, тўлдирилган иккинчи нашридир. Мазкур китоб орқали ёзувчининг фикрий оламига меҳмон бўласиз, деган умиддамиз.
-
Cho'l bo'risi
Hermann Hesse (1877-1962) XX asr olmon adabiyotining yirik namoyandalaridan biri, adabiyot sohasidagi xalqaro Nobel mukofoti sovrindori. Uning ko‘plab roman, qissa, hikoyalari, sheʼrlari, siyosiy va adabiy-tanqidiy ruhdagi asarlari chop etilgan. Ilk bor 1927 yilda bosilib chiqqan «Cho‘l bo‘risi» romani Hermann Hessega olamshumul shuhrat keltirgan teran psixologik asardir. «Cho‘l bo‘risi»da o‘z-o‘zini tahlil qilish va hal etilmagan maʼnaviy-ruhiy ziddiyatlarni yengish yo‘lidagi saʼy-harakatlar qalamga olinadi. Unda muallifning oldingi asarlarida ozmi-ko‘pmi aks ettirilgan Ruhga murojaat etish uslubi o‘zining yakuniy hamda to‘laqonli ifodasini topgan. Yozuvchi Tomas Mann ushbu roman haqida shunday deb yozgan edi: «Cho‘l bo‘risi» eksperimental dadillikda «Uliss», «Faux Monnayeurs» singari asarlardan qolishmaydigan roman ekanligini aytib o‘tirishga hojat bormikin? «Cho‘l bo‘risi» menga anchadan buyon ilk bor haqiqiy kitob mutolaasi ne ekanini qaytadan o‘rgatgan asardir»
-
Otasining ortidan Osvensimga ketgan bola
Vena, 1939 yil. Natsistlar politsiyasi oddiy hunarmand Gustav Klyaynman bilan uning o‘g‘li Fripni hibsga olib, ularni Buxenvaldga jo‘natadilar. Mahbuslar u yerda qiynoq, ochlik va konslager qurilishi bo‘yicha tinkani quritadigan og‘ir mehnatdan azoblanadilar. Bir yil o‘tgach, ular orasidagi rishtalar og‘ir sinovga duchor bo‘ladi. Gustavni Osvensimga jo‘natadilar, bu esa, mohiyatan o‘lim hukmini bildirardi, Fris o‘z jonini asrash haqida o‘ylamasdan, otasining ortidan ketadi. Gustavning maxfiy kundalik daftariga asoslanib va arxiv materiallarini sinchkovlik bilan tadqiq etgan xolda, ushbu kitob ilk bor aql bovar etmas jasorat va Xolokost tarixida o‘xshashi bo‘lmagan tirik qolish voqeasini bayon etadi. "Otasining ortidan Osvensimga ketgan bola" - odamlarda yaxshi va yomon jihatlar mavjudligi, yaqinlarning o‘zaro mehri hamda inson ruxining quvvatini eslatuvchi asardir.