-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
БУРОН КУПГАН КУН
МасьуЛият хисси инсондаги энг гузал гуйрулардан биридир. Агар инсонда ушбу туйру кучли булса, у борликка узгача бир иигох билан назар ташлайди. Тириклик олдида узини масъуЛ сезади. Тогдаги тошни, урмондаги дарахтни, дала-даштдаги чечакни, кискаси, борликни, табиатыи куз корачиридай асрайди, авайлайди. Нега деганда, инсониятнинг тнриклиги табиат билан. У табиат неъматларидан бахра олиш билан бир кдторда, унга нимадир беришга, беролмаган такдирда эса, у ни асраш ва авайлашга интилади. Табиатга мехр кузи билан карай биладиган эзгу калб эгаси, уз навбатида, кишилик жамиятига хам худди шу хил муносабатда булади.
-
БЎРИ ЎҒЛИ
Америкалик таниқли ёзувчи, публицист, жамоат арбоби, машҳур ҳикоялар ва романлар муаллифи Жек Лондон 1876 йилнинг 12 январида Сан-Францискода туғилган. У йигирма йилга яқин вақт мобайнида 200 дан ортиқ ҳикоя, 20 та роман ва 3 та саҳна асари ёзди. Жек Лондоннинг “Шимол Одиссеяси” туркумидаги “Аждодлар даъвати” “Оқ қозиқтиш” қиссалари, “Ҳаёт қонуни”, “Ҳаётга муҳаббат” ва “Гулхан” номли ҳикоялари анча машҳур. Лондон насри аниқ ва жонли бўлиб, ХХ асрнинг кўплаб адиблари, хусусан, Хемингуэй, Оруэлл, Мейлер, Керуака ижодига сезиларли таъсир кўрсатган.
-
BOQIY DARBADAR
Jaziraning top-toza moviy osmonida bir parcha oq bulut suzmoqda edi. Bu bulut bundan yetti hafta burun Qizil dengizning chuchuk suvli oqimlari ustida paydo bo‘lgan, tinimsiz esuvchi bahri muhit yellari uni Arabiston cho‘llariga qadar qanotlarida avaylab olib kelishib, cho‘l shamollariga topshirgan edilar.
-
БОЛАЛИГИМ
Давримизнинг улуғ алломаси Чингиз Айтматов “Болалигим” қиссасида таржимаи ҳолини қисқача сўзлаб беради. Унда адиб оиласининг бошига тушган мусибатлар ва гўзал асарларининг яратилиш тарихи баён этилади. Гўё “Сарвқомат дилбарим”, “Юзма-юз”, “Жамила” каби қиссапарнинг қаҳрамонлари билан учрашиб, суҳбатлашгандек бўласиз... Ўйлаймизки, “Бопапигим” ўзбек ўқувчисини Чингиз оға билан янаоа яқинроқ таништиради, фТР годаргд нур'ш ^ ю 1рзди, юв чрнфгпта ошно қилади.
-
Aldangan Ayselning tavbasi
"Birin-ketin butun oila azo'larimni yo'qotdim. Falokat ustiga falokat yog'ilar edi. Dunyoda yakkayu yolg'iz qolgandim go'yo. Mehribon va tirgak bo'ladigan biror kishim yo'q edi. Men uchun yagona tasalli ko'z yoshlarim edi. Oldinda hayotning og'ir kulfatlari kutib yotardi..."
-
AL-ADAB AL-MUFRAD
. Abdulloh ibn Mas'ud (r.a.) aytdilar: "Men Rasululloh (s.a.v.)dan qiladigan amallarimizdan Alloh taologa eng sevimlisi qaysi, deb so’radim. Rasululloh (s.a.v.): "Farz namozlarni o’z vaqtida o’tish", - dedilar. Men: "Undan keyin qaysi?" - desam, Rasululloh: "Undan keyin Alloh taolo yo’lida jihod qilish", dedilar. Abdulloh ibn Mas'ud: "Rasulullohdan men shularnigina so’radim. Agar savolimni davom ettiraversam, Rasululloh (s.a.v.) hammasiga javob beraverardilar"
-
Ака ука гримм
Bir dehqonning uch o'g'li bo'lgan ekan. Kunlarning birida u uchovini ham yoniga chaqiribdi-da: Men qarib qoldim. Ko'zimning tirigida merosni sizlarga bo'lib berishga qaror qildim. Pulim yo'q. Shuning uchun biringizga xo'rozni, ikkinchingizga o'roqri, uchinchingizga esa mushukni meros qilib qoldiraman. Narsalar unchalik qimmatli emas, lekin oqilona foydalanilsa, ular katta naf keltirishi mumkin.
-
Alkimyogar
Paulo Kocloning 1988-yilda yaratilgan ushbu roinani dunyo miqyosidagi bestseller romanlardan biridir. Asaming asosiy voqealari andalusiyalik Santyagoning ko'rgan tushi asnosida rivojlantiriladi. Asar o'quvchini “Dunvolting qalbi”ni tusliunishga, o‘z taqdir so‘qmog‘idan
-
Bobur shaxsiyatining jozibasi
Taniqli adib Xayriddin Sultonning “Boburiynoma” maʼrifiy romani 1997 yili birinchi marta chop etilgandayoq adabiy jamoatchilik, keng kitobxonlar ommasining tiliga tushgan, katta qiziqish bilan oʻqilgan va qizgʻin fikr-mulohazalar uygʻotgan edi. Aslida, Zahiriddin Muhammad Bobur shaxsi, hayoti, adabiy merosi yozuvchi ijodiy faoliyatining bosh mavzusi, desak yanglishmaymiz.
-
АЖАЛ БИЛАН ЮЗМА-ЮЗ
80-йиллар охири — 90-йиллар бошидаги таҳухикали вазият, турли экстремистик гуруҳларнинг қабиҳ хуружлари, Узбекистон Республикаси Президентининг Намангандаги ҳокимият биносида қаҳр-газабга тулган оломон билан юзма-юз келиши ва истиқлолнинг дастлабки йиллари- даги суронли воқеалар муаллиф томонидан илк бора бадиий тасвирга кўчирилган. Асарда, шунингдек, ҳар куни ажал билан юзма-юз келаёт- ган юрт посбонларининг мардлик ва жасорати кенг ёритилган
-
АХДООЦЛИК ЦИЛМАНГ. м у в а ф ф а ц и я т А СО СИ - СИЗНИНГ ЦУЛИНГИЗДА
Кулингиздаги китоб, таъбир жоиз б^лса, сизнинг шахсий мураббийингиздир: у сизни хдр куни илхомлантириб, муваффакият ва ютуклар сари ундайди. Муаллиф муваффакият сари й^лдан огишмасликка чорлаб, эрга тошдан то кеч кадар “рухий машгулотлар зали”да турли машкларни бажаришга ундайди. Бу эса сизнинг ички кувватингизни ошириб, энг кийин вазиятларда хам олга интилишингизга к^мак берад
-
-
БИРИНЧИ МУАЛЛИМ
Бу суратни ҳали тамом қилганим йўқ. Қандай чиқишини ҳозирча айтиш қийин. Ҳар куни илк саҳарда туриб, хомаки этюдларимни яна икки-уч марта кўздан кечирарканман, тонг сукунатида у ёқ-бу ёққа аста-аста юриб ўйга чўмаман. Йўқ, ҳали кўнглимдагини топганимча йўқ, яна тағин кўп иши бор. Бу сурат ҳали кўнгилдаги бир тилак, қалбимни ҳаяжонга солган орзу-умид, холос..
-
Ахмад Яссавий
Не бахтки, Туркистов дайра азиз заламау, ди лар, мутафаккирлар ватани. Биз Хоким Термизий, Абдухоли Гиждувоний, Ихникддин Кубро, Бахауддин Нақабандий каби буюк боболаримиз билан кокия панида фахрлана. Ака пундай баркайт санолардан бири префир султоня, манових, пири конка Хожа Ахмад Исхакиядир.
-
Чўқинтирган ота ёки мафия сардори
Америкалик машхур адиб Марио Пьюзонинг чўқинтирган ота ёки мафия сардори» романи сиёсий асарларнинг классик намунаси сифатида маълум ва машхур. Муаллиф мазкур китобида америкалик цамда сицилиялик мафиячиларнинг кирдикорларини, уларнинг сиёсий арбоблар, к,онун цимоячилари билан алоцаларини тула-тукис очиб берган. Шу боис х,ам бу асар жахон миқиёсида оммалашиб кетган ва кино санъаткорлари томонидан экранлаштирилган.