-
Jismoniy tarbiya va sport
-
-
-
-
-
Tarix. Tarix fanlari
-
-
-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
Tarix. Tarix fanlari
-
Физическая культура Дошкольникам. Младший возраст
Пособие посвящено проблемам физического воспитания детей младшего дошкольного возраста. Предпочтение отдано интеллектуальному развитию ребенка средствами физической культуры. Адресовано воспитателям дошкольных учреждений, методистам физического воспитания, студентам педагогических и физкультурных вузов, родителям.
-
УЗБЕКИСТОН ХАЛКЛАРИ ТАРИХИ 1
Сўнгги йилларда қадимий ёдгорликларда олиб бо рилган археология қазишма тадқиқотларининг гувох- лик беришича, ер юзида инсоният пайдо бўлганига миллион йилдан ортиқроқ вақт ўтган. Ана шу миллион Йиллик тарихнинг охирги босқичида, атиги бундан 6 минг йил бурунгина ер куррасининг айрим минтақа- ларида ёзув пайдо бўлди. Ёзув аввал Нил дарёси буй- ларида (кадимги Миср). Тигр ва Дажла дарёлари ҳавзаларида (кадимги Месопотамия) ва ниҳоят Ҳинд дарёси ҳавзасида (шимолий-ғарбий Ҳиндистон) пайдо булди. Жаҳон маданиятининг ана шу ўчоқлари таъси- рида Оромий хати асосида шаклланган қадимги ёзув Урта Осиёга (аникроги, Хоразм, Бактрия, Суғдиёна ва Парфияга) милоддан аввалги 111-11 асрларда кириб келди.
-
УЗБЕКИСТОН ТАРИХ ФАНИДАН ДАСТУР
Insoniyatning dastlabki ajdodlari, ularning makonlari. Odamzod paydo bo'lishi masalasining fanda o'rganilishi. Vatanimizning odamzod ilk bor paydo bo'lgan mintaqalardan biri ekanligi, Eng qadimgi odamlarning turmush tarzi, mashg'ulotlari. Ibtidoiy jamiyatning davrlari. Paleolit (qadimgi tosh) davri. Ilk pa- leolit davri odamlari, ularning makonlari: Selungur, Qoralog", Ko'lbuloq. O'rta paleolit davri odamlari va ularning makonlari: Te- shiktosh, Omonqo'ton, Obirahmat, Qo'tirbuloq. Muzlanish davrlarida O'rta Osiyoda olovdan foydalanishning o'zlashtirilishi va buning ahamiyati. So'nggi paleolit davri odamlari yashagan makonlar: Samarqand, Xo'ja Go'r, Shug'nov, Qorakamar ibtidoiy manzillari.
-
СОХИБКИРОН АРАБ МУАРРИХЛАРИ НИГОХИДА
Туркистонимиз тарихида соҳибқирон Амир Темур- нинг роли алоҳида аҳамиятга моликдир. Чунончи, унинг серқиррали ва жўшқин фаолияти, бутун саъй- ҳаракатлари, энг аввало, юрт озодлиги ва мустақилли- гига қаратилган булиб, шу эзгу гоя билан суғорилган эли. Уз акл-заковати, маҳорати, шиддатини ишлатиб, ватанининг хуррияти йулида, қанчадан-қанча машақ- катли ва шиддатли босқичлардан тушкунликка туш- масдан собитқадамлик билан утиб, охир-оқибатда уз асл мақсадига эришди, юртини чет эл истилочилари дан озод қилди
-
ТАРИХШУНОСЛИК ВА МАНБАШУНОСЛИК МАСАЛАЛАРИ
Шу билан бирга алохида партиявий ташкилотлар тайзикларига қарамасдан кан ва тугри тарада республикадаги са от во одабиётда учровчи салбий холатларни кўрсатиб берган ва то к олимлар хам фаолият кўрсатган оди. 70-30 йиллар жумҳуриятдаги маданий қурилиш масалаларига оид Мопгина муаммоларни тадкик қилишга багишланган асарлар К.О. Оқилов томонидан яратилди. К.О. Оқилов всерлари куда куп фактик материалларга асосланган 59либ, узбек халқининг маънавий оксалиши, абе солот подбиёти ва ти гоясини оксалтиришти хуккатларининг самите кур стига багишланган.
-
Древесиноведение и лесное товароведение
Книга знакомит с особенностями строения древесины, ее физическими и механическими свойствами, с влиянием пороков и других факторов на се качество, а также с различными видами продукции, лесной и деревообрабатывающей промышленности с основными требованиями, предъявляемыми к этим с правилами маркировки, обмера, учета,приемни хранения продукции из древесины.
-
БОБУР ХИНДИСТОНДА
Мовароуннахр тарихида чуқур из қолдирган, Афро- нистон ва Ҳиндистон тарихида эса асрларга татигу- лик улкан бурилиш ясаган давлат арбоби, буюк сар- карда, серқирра олим ва тенгсиз нозиктаъб шоир - Заҳириддин Муҳаммад Бобур ҳақида хорижий тиллар- да бир неча ўнлаб хилма-хил катта-кичик асарлар яратилган. ХѴIII асрнинг III чорагида инглизлар Ҳин- дистонни босиб олгандан кейин улар жуда кўплаб ким- матбахо осори атиқалар билан бир қаторда ноёб ки- тоблар ва кўлёзмаларни ҳам ўз юртларига олиб кетган- лар. Уларнинг кўплари ҳозирда Британия музейида ва Хиндистоннинг миллий музейларида сақланмокда.
-
УРТА АСРЛАР ЕВРОПАСИ ТАРИХИ ТАРИХШУНОСЛИГИ ВА МАНБАШУНОСЛИГИ
Ўрта асрлар Европаси тарихи тарихшунослиги ва манбашунослиги фани тарих таълим йуналиши магистрлари учун ўтиладиган асосий мутахассислик фанларидан биридир. Мазкур фан ибтидоий жамоа тузуми даври тарихи, кадимги дунё тарихи фанларининг узвий давоми ҳисобланиб, инсониятнинг анча узок давом этган, тарихшуносликда қабул қилинган хронологик рамкага асосан, Ѵ-ХѴІI асрларнинг биринчи ярмигача бўлган даврни ўз ичига олади. Шунга кўра, ўрта асрлар тарихи ҳам инсоният жамияти тарихий тараккиёти конуниятларини ўрганишда алохида ўрин тутади.
-
Современные педагогические технологии
В учебном пособии представлены технологии обучения и воспитания, ориентирующие читателя в огромном мире образовательных технологий настоящего и прошлого. Дана теоретическая характеристика и изложена сущность современных технологий обучения и воспитания, а также раскрыто основное содержание каждой технологии, методика ее применения.
-
УРТА АСРЛАР МАДАНИЯТИ ТАРИХИ
Махлавия Оки моддий маданият б тарихий тараккиети сташкий этувчи сусусиятлардан биридир. Маданият тушунча на плита универсал, кар томонлама муносабатини англатили, бу арали с думии на узлигини пратади. Ҳар бир маданият бу-кайтарилма Узига хослик демак, выли турли маданиятларни урганнат «сносида би Узимизга булмаган уна ишилар дунёсини кашф намеримия бу ламаган, ижод килган инсонлар кис-туйгуларидан бахрамана буламиз. Маданият сонли ижод, оркали узат бодан бошка маданиятлар тарикий виновни були на билишлар, балин ижодий тажрибаларда кам кўриш мумкин
-
Урта осиё тош асри археологияси
Археология, поосон, моддий маданият ёдгорликларни, жумладан одини поселениядер, қабристонлар, олёвий буюм топил мадари, кумкадан мехнат воситалари, саньат намуналари, безаклар, иди бурндар лабиларии урганиб, маданият тарихимиз ҳақида маълумот беради. Археологик ва тарихий манбаларни урганишда алохида услубига риоя килип за наълум талёргарликни утап зарур. Ар- хеологик манбаларни урганипнинг узига хос хусусиятлари мавжуд булиб, бу хусусиятлар археологиянинг тарих фанидан алохида ва кустация тармок булиб аралиб чикишга очно келди.
-
Брокколи ва брюссель карамини етиштириш 38-китоб
Тўпламда қишлоқ хўжалиги соҳаси, жумладан, мева-сабзавот ва полиз экинларини асосий ҳамда такрорий экиш муддатида етиштириш, иссиқхоналарда маҳсулот ишлаб чиқариш, ғаллачилик, дон ва дуккакли экинлар, чорвачилик,балиқчилик, асаларичилик каби тармоқларнинг энг илғор тажрибаларига оид кенг қамровли илмий ва амалий маълумотлар берилган.
-
УРТА ОСИЕДА ИЛК ШАХАР ВА ДАВЛАТЛАР ДАРСИНИНГ КИСМИ
Афросиёб шахарчаси шарки ва шимолдан Сиеб нахри, жануби шаркидан Обимашад нахри утадиган, гарбидан эса якингина Отчопар сувлари утган тепаликлардан иборат адирга жойлашган. "Афросиёб" номи ХѴІІІ асардагина пайдо булган. Эхтимол, бу суз афсонавий турон подшохининг номи билан богликдир. Атокли сугдшунос В.А. Лившиц мазмуни мавхум бу ибора "апар шаваб" ("кора дарё буйида") деган кадимий сугд бирикмасидан келиб чиккан деб хисоблайди. Афросиёб харобалари халигача хам Кора дарё Сиеб (Сиёхоб) буйида кад кутариб турибди ва шу харобалар колдиги мана юз йилдан буён жахон жамоатчилигининг диккатини узига тортиб келмокда
-
Искусственные кожи для спецодежды и спецобуви
В книге описаны свойства искусственных кож и пленочных материалов, применяемых для изготовления спецодежды и верха спецобуви, и основные методики определения их свойств
-
Organik kimyodan laboratoriya mashg‘ulotlari
o‘quv qo‘llanma Kimyo ta’lim yo‘nalishi talabalari uchun mo‘ljallangan.
-
Стратегии и приемы лидерства: теория и практика.
Пособие состоит из двух взаимодополняющих частей. Первая часть «Теоретические основы лидерства» содержит описание современных представлений о феномене «лидерство» и результатов научных разработок этой проблемы. В ней рассматриваются различные теории, концепции и модели лидерства, а также вопросы взаимосвязи управления, руководства и организационного лидерства.