-
Qishloq va o‘rmon xo‘jaligi
-
-
-
Avtomatika. Hisoblash texnikasi
-
-
-
-
Geodeziya. Kartografiya
-
Kimyoviy texnologiya. Kimyo sanoati
-
Эксплуатация судовых дизелей зульцер
В книге расширяются вопросы эксплуатация и конструкция типа РД и РНД Зульцер крупнотоннажных транспортного флота. Анализируются проектные и эксплуатационные показатели дизелей этого типа . Книга предназначается для судовых экипажей морского рыбопромыслового флота .
-
Оддий дифференциал тенгламалар
Мазкур дарслик магистратуранинг "Математика" ( дифференциал тенгламалар) мутахассислиги стандартига мос ҳолда тузилган. Дарслик тўрт бобдан иборат бўлиб, у дифференциал тенгламалар учун классик ва ноклассик чегаравий масалаларни ва уларнинг ечиш усулларини ўрганишга бағишланган.
-
Awil xojalig’inda xabar texnologiyalar
Sabaqliq awil xojalig’inda informatsiyaliq texnologiyalardi, mag’liwmatlardin’ teoriyaliq tiykarlari, xabar protsesslerinin’ texnikaliq ha’m da’stu’riy tiykarlari, awil xojalig’i ma’selelerin sheshiwde a’meliy da’stu’rlerden paydalaniw, kompyuter grafikasinda awil xojalig’i egin maydanlarin texnologiyaliq kartalarin du’ziw ja’mlengen.
-
Petrografiya
Mazkur darslik oliy o'quv yurtlari talabalari uchun yaratilgan. Darslik yirik 3 qismdan iborat bo'lib, birinchi qismda kristalloptk, ya'ni minerallarning optik xususiyatlari o'z iodasini topgan.Ikkinchi qismda jins hosil qiluvchi minerallar to'g'risida batafsil ma'lumotlar keltirilgan. Uchinchi qismda magmatik, metamorfik hamda meteoritlar va impakt tog' jinslari haqida keng ma'lumotlar berilgan.
-
Bino va inshootlarni ta'mirlash materialshunosligi
Ushbu darslikda bino va inshootlarni , xususan arxitektura yodgorliklarini ta'mirlashda ishlatiladigan tabiiy tishlar , keramika ,yog'och ,metall ,mineral bog'lovchi moddalar , qurilish qorishmalar ,lok -bo'yoqlar , polimerlar bitum va qatronlar ,betonlar , shisha , issiqlik izolatsiyas i va akustik materiallar va buyumlar strukturasi, asosiy xjssalari, an'anaviy va zamonaviy usullarda ishlov berish tehnologiyasi , ishlatilish sohalari to'g'risida chuqur tahliliy ma'lumotlar berilgan .
-
Олий математика
Айиниқса, дарсликнинг «Эхтимоллпк назарияси ва математик статистика» бобини ёзишда доцентлар Е.М.Хусанбоев ва Л.Омоновларнинг беминиат ёрдамларнни муаллиф эътироф этишни ўзининг бурчи деб билади. Дарслик сифати ва мазмунини янада такомиллаштиришга қаратилган танқидий фикр ва мулоҳазалар билдирган уртоқларга муаллиф олдиндан ўз ташаккурини билдиради.
-
Boshqarish sistemalarining elementlari va qurilmalari
Darslik ishlab chiqarishni zamonaviy asbob-uskunalar, mashina va agregatlar bilan ta'minlash tadqiq qilish sohasidagi bilimlarni egallashga va o'ratishga mo'ljallangan. Boshqarish sistemalari element va qurilmalari uzluksiz rivojlanuvchi tizim bo'lib u ishlab chiqarishning o'ziga xos xususiyatlari va fan-texnikaning ko'pchilik sohalari bilan uzviy bog'langandir.
-
Техническое диагностирование электронного оборудования электровозов переменного тока
Указаны задачи, решаемые системная и диагностирования при деповском ремонте электронного оборудования , рассмотрены аппаратные
-
O'simliklar sistematikasi ( yuksak o'simliklar )
Darslik “Dorivor o'simliklarni yetishtirish va qayta ishlash texnologiyasi” ta'limi yo'nalishi talabalari uchun mo'ljallangan bo'lib. unda yuksak o'simliklar zamonaviy sistematikaga muvofiq tasniflangan. Keng tarqalgan va tibbiyotga qo'llanilayotgan o'simliklaming sistematik o'rni, botanik tavsifi, dorivor turlarining tuzilishi, kimyoviy tarkibi, qo'llanilishi kabi ma'lumotlar aks ettirilgan. Bundan tashqari zamonaviy botanika nomenklatura tartib qoidalari, taksonomik guruhlarning evolutsion kelib chiqishi va qon-qarindoshlik aloqalari ham izohlangan.
-
Нейропсихиатрия
Специальное внимание уделено особенностям психопатологии у правшей и левшей. Подробно описаны психические нарушения, встречающиеся при различных
-
Чорвачилик
Дарсликда асосан қишлоқ хужалик ҳайвонларини боқиш асослари, озиқлантириш тартиби, қорамолчилик, қуйчилик, йилқичилик, чучқачилик, паррандачиликка доир масалалар ёритилган.
-
Ҳайвонлар биокимёси
Дарсликда углевод, липид, оксид каби органик бирикмалар, уларнинг кимёвий таркиби ва организмда алмашинув жараёнлари ҳамда биологик актив моддалар бўлмиш витамин, фермент ва гормонлар ҳақида маълумот берилган.
-
Органическая химия
В учебнике большое внимание уделяется обще теоретическим основам современной органической химии: строению органических соединений, механизмам реакций, современным физико-химическим и физическим методам исследования. Для книги характерны ярко выраженная биологическая направленность и высокий научный уровень.Третье издание (предыдущее вышлов 1980 г.) значительно переработано и расширено. Это коснулось механизмов реакций, физико-химических методов исследования, химии гетероциклов, оптической изомерии и физиологически активных соединений.
-
Демография
Ушбу дарслик Тошкент шаҳридаги Г.В.Плеханов номидаги Россия иқтисодиёт университетининг филиали профессор-ўқитувчилари томонидан тайёрланган. Дарслик БМТнинг Ўзбекистон Республикасидаги Аҳолишунослик фонди раҳбарлигида тайёрланган бўлиб, у Олий ва ўрта махсус, касб-ҳунар таълими ўқув методик бирлашмалари мувофиқлаштирувчи кенгаши томонидан талабалар учун дарслик сифатида тавсия этилган. БМТнинг Аҳолишунослик фонди томонидан лойиҳалаштирилган ва тайёрланган ушбу дарслик Олий ва ўрта махсус таълим вазирлигининг стандарт талабларига тўлиқ мос келади ва унда демографиянинг фан сифатида шаклланиши, демографик жараёнларни ўрганиш манбалари, туғилиш, ўлим, никоҳ ва ажралишнинг демографик моҳияти, аҳолининг сон ва сифат хусусиятлари, такрор ҳосил бўлиши қонуниятлари, жинс, ёш, никоҳ ва оилавий таркиби, тоиланинг демографик, ижтимоий-иқтисодий ҳолати, аҳоли миграцияси, демографик прогнозлаштириш ва демографик сиёсат масалалари ёритилган.
-
Topiraq bonitirovkasi ha’m kartalastiriw
Sabaqliq paydalaniwshig’a ha’r bir temani qaraqalpaq tilinde toliq ha’m o’z betinshe u’yreniw, talabalar, magistrlar, ilimiy izleniwshiler, jer du’ziwshiler, ilimiy xizmetkerler ha’m professor oqitiwshilar ushin mo’lsherlengen.
-
Кимёвий технологиянинг назарий асослари
Дарсликда умумий кимёвий технологиянинг назарий асосларини ташкил этувчи маълумотлар-асосий кимёвий жараёнлар тавсифлари, уларнинг тезлигига таъсир қилувчи омиллар, кимёвий мувозанат, кимёвий реакторларнинг турлари, уларни ҳисоблаш формулалари ва чизмалари келтирилган ҳамда кимёвий реакторларда кечадиган реакцияларнинг хусусиятлари баён этилган.