-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
ҲИКМАТГА ТЎЛА ОЛАМ
Машхур форс-тожик шоири, адиби ва мутафаккири Муслиҳиддин Саъдий Шерозий номини эшитмаган, унинг жаҳон сўз санъати дурдоналари қаторидан ўрин олган «Бўстон» ва «Гулистон» асарларидан баҳраманд бўлмаган адабиёт мухлиси топилмаса керак. Шарк халқлари орасида Шайх Саъдий номи билан шуҳрат қозонган бу донишманд инсон 1203 йили Шероз шаҳрида туғилган. Отаси Шероз отабеги Саъд бинни Зангийнинг мулозимларидан бўлган.
-
Садди Искандарий (Насрий баён)
Эй оллох! Соҳиблик - эгамлик фақат сенга муносибдир. Бировлар шохдурлар, лекин барибир. сенинг олдингда гадо янглигдурлар. Эгалик борасида тенг сизу беназирсан, чупки сен мутлақ ҳокимсан. Шу туфайли дунёнинг барча забардаст кишилари сенинг олдингда тобеъдурлар, барча улуғлар эса сенинг қаршингда хокисордурлар. Сенда инъом-эҳсон дарёси мавж ургани сабабли бутун борлиқни ўз саховатинг, караминг билан мунаввар қилдинг. Дунё аҳлининг лаззати сенинг ана шу инъому эҳсонинг туфайли бўлиб, саховатинг ўзингни зуҳур этишинг билан баробардур. Сенинг мавжудлигинг қадимийлигини, кўҳналигини қачонки ошкор этса, барча мавжудот йўқликка юз тутади.
-
-
Ikki eshik orasi
Unda adib qariyb qirq yillik davmi o‘zichiga olgan, bir qancha chigal va murakkab taqdirlar misolida o‘z xalqining urush davrida boshdan kechirgan hayoti, qismati haqida mahorat bilan qalam tebratgan.
-
Daftar hoshiyasidagi bitiklar
Aziz o ‘quvchim! Bu kitobni yoza boshlaganimga qirq yildan oshdi. Bular - mening kuzatuvlarim. O`ylarim. Bir qadar armonli, bir qadar istehzoli, bir qadar tabassumli Xulosalarim... Aslida, ularning har birini alohida asar qilsa ham bo‘lardi-ku, mayli... Iltimos, Siz ham kitobni shoshilmasdan, o ‘ylab o‘qisangiz...
-
Avlodlar Dovoni
Darhaqiqat, ushbu purma’no fikrlaming bugunimiz va kelajagimiz uchun qanchalar katta ahamiyatga ega ekanligi tarixda o‘z ifodasini topgan.
-
ХУСРАВ ВА ШИРИН
Шоир Қутб Хоразмий 1340 йилда улуғ озарбайжон шоири Низомий Ганжавийнинг «Хусрав ва Ширин» асарини ўзбек тилига таржима қилди. Қутбнинг бу таржимаси Х асрдан то XIV асргача бўлган бадиий таржима асарлари ичида энг мукаммал ва энг юксак бадиий маҳорат билан таржима қилинган бирдан-бир асардир. Бу асар ўз замонасида жуда катта ижобий роль ўйнади ва ўзбек халқининг бадиий таржима соҳасидаги дурдона асарлари қаторида машҳур бўлди. Таржима тарихи ёзилар экан, Қутб Хоразмий номи алоҳида тилга олиниб, зўр фахр билан эсланади.
-
Bo`takuz
Ular yonilg‘i sisternalari saqlanadigan birdan-bir shiyponimizdan borgan sayin olislashib ketmoqda. Shiyponni yaqinroqqa ko‘chirishga urinib ko‘rdik, ammo qayoqda deysiz, u ham suv bilan bog‘liq-da...
-
Alvon ufqlar
Bu she`riy to`plamda inson his`tuyg`ulari, o`-xayollari, kechmishlari ajoyib tarzda bayon qilingan
-
-
-
Мукаммал асарлар тўплами ХАМСА Хайратул-аброр
«Хамса» достонлари ўтмишда, хусусан XV— XVIII асрларда қўлёзма ҳолида, сўнгги XIX аср охири ва XX аср бошларида тошбосма нашрларда халқ орасида тарқалди. Навоий «Хамса»сининг илк нашри тўла ҳолда Хевада (1880 йил), сўнгроқ Тошкентда (1904, 1905 йиллар) амалга оширилган.