-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Суна. Роман.
Артур Пиза диний семинариясининг кутубхо- насида бир тўп қўл'ёзма ва'зларни кўздач кечирмоқда эди. Июньнинг дим оқшомлари- дан бири, деразалар кенг очиб, пардалар тушириб қўйилган. Семинариянинг хазрат ректори, каноник Монтанелли, ёзаётган ишини қўйдида, қоғоз варақлари устига энгашган қора сочли бошга меҳр блан қаради. Тополмаяпсанми, азизим? Қўяқол. Уша жойини бошқатдан ёзиб берарман. Уша бети бирор ерда йўқолиб қолган бўлса ажаб эмас, топаман деб шунча вақтинг бекор кетди.
-
Suv ostida sakson ming kilometr
1866-yil hanuz odamlar xotirasidan ko'tarilma- gan g'aroyib voqealar bilan mashhur bo'lib qoldi. Bu voqealar haqidagi mish-mishlar butun dunyo xalqlari o'rtasida qiziqish uyg'otdi va portshahar- lar aholisini tashvishlantirib qo'ydi, dengizchilarni esa hayajonga soldi. Savdogarlar, kema egalari, kapitanlar, shkiperlar', harbiy dengizchilar, hatto Eski va Yangi dunyodagi bir qancha davlatlarning hukumatlarini ham kamdan-kam uchraydigan bu hodisa juda qiziqtirib qo'ydi. O'sha yili bir necha kemalarda kishilar dengizda qandaydir uzun, duksimon bir narsani ko'rishdi. U hajmi va tez harakat qilishi jihatidan kitdan ustun turar; ba'zan yorqin yog'du taratardi.
-
Умар Хайём
Бу мискин бир тарихи муборакни баён этмони ният қилдики, Оллоҳ рози ва мададкор бўлғай...
-
Нурафшон ёғду
Шу ватанда туғилиб, шу замин тупроғида покланиб олган,минглаб йиллардан буён суяк суриб келаётган аллаларни тинглаб улғайган фарзанд — отага карши тиғ ўқталса, тунни тонгга улаган она сутини ҳаром айласа, бешигида тебратиб улғайтирган ватанига хиёнат қилса! Улар кимлар?.. Ундайлар фарзандмас, фарзандлик ришталари томиридан узилган тирик мурдалардир
-
-
Ҳазрати Аттор
Фалак тоқидаги қуёш гўёки қум барханларини эритиб, уммонга қўшиб юборгудай шиддат ила борлиққа олов пуркарди. Қилт этган шабадага зор янтоқлар оғиздан чиққан нафасга ёнгудай. Бархан биқинида турган эчкиэмар, томоғи лўққилашини ҳисобга олмаса, худди ёғочга ўхшаб кўринади. Бир қарашда саҳрода ҳаёт сўнган каби борлиқ рангсиз ва нурсиз..
-
Қўшчинор чироқлари
Бундан роса ун йил бурун мана шу болохонадаги қазноқда тухум босиб ётган фаранги товуқ бирданига қоқолаб том орқасига — Собиржонқорининг боғига учиб тушди. Қиз девор ошиб унинг кетидан кувлади. Товуц тутқич бермай, анҳор бўйидаги жинғиллар остига кириб кетди. Қиз уни ушлаб олгани кўп уринди, жуда қийналиб кетди: қўлларига тикан кирди, юзи ва билаклари тирмаланди, роҳатибадан кўйлагининг этаги йиртилди.
-
Ўтмишдан эртаклар
Новвойхонанинг орқаси ташқининг қарийб ярмини эгаллаган, ҳовли жуда дам тор, аям унинг ўртасини теша билан чопиб қўқонгул, сарқгул, райҳон, жамбил эккан, ҳовлининг гувалак деворлари қалдирғочнинг уясига ухшар эди.
-
Олтин Юлдуз
Бироқ у тушган поезд ғарбга эмас, шарққа қараб кетди, Аҳмаджон бунга эътибор бермади, чунки бирон жойдан кийим-бош, милтиқ олиш керак эди.
-
Муҳаббат
Бемор чўккан кўзларини хиёл очиб, кечки шафақдан қизарган дераза пардасига қаради, унинг ёлқинида қора кўланкадай бўлиб турган синглиси Марғубани кўриб заиф, жуда ҳам заиф товуш чиқарди. Марғуба югуриб келди, энгашиб қулоғини унинг оғзига тутди.
-
Gulliverning sayohatlari
Dunyodagi barcha xalqlar tillariga tarjima qilingan va millionlab nusxalarda qayta-qayta chop etilgan bu dilbar asar aziz hamrohingizga, yaqin do’stingizga aylanib qolishiga ishonamiz.
-
Чаёнгул ёхуд қуйиқишлоқча қотиллик
Чаман момонинг хонадонида юз берган мудҳиш фожиа бир кунда қуйиқишлоқликларнинг оғзига тушди!.. Овлок қишлоқнинг овлоқ кўчаларидан биридаги кўримсиз хонадонда фақирона кун кечираётган - ота бу дунё ташвишлари-ю, даҳмазаларидан аллақачон қутулиб кетган, икки қизу бир уғилга хам оталик, хам оналикни адо этиб, олтмишни амаллаб ошган кампирга бутун бошли қишлок аҳли ачинишининг ўзиёқ хусусан, ҳозирги давр учун фавқулодда воқеа эди!..
-
-
ҚАЛБ СИРИ
Ҳаёт мураккаб бўлганлиги учун ҳам унда яшаш жуда мароқли. Ушбу китобни 2005 йил оилавий машмашалардан ниҳоятда толиқиб, руҳан сиқилиб кетган дамларимда шунчаки қоғоз қоралаш учун ёзгандим.