-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Tibbiyot va sog‘liqni saqlash
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
ВNО VAINJENERLIK TT/TMTNT QAYTA TIKLASU
Jamiyatimizning barcha jabhalarida ro‘y berayotgan ijtimoiy-iqlisodiy islohotlar Vatanimizni taraqqiy ettirishga, uni rivojlangan davlallar qa toridan o‘rin olishiga. xalqimizning turmush sharoitini yaxshilashga qara tilgan. O'zbekiston Respublikasi Prezidenti 1.Л.Karimov Oliy Majlisning 9-scssiyasida kadrlar tayyorlash milliy dasturi va butun ta'lim tizimining islohoti haqida «...hayotimi/ni hal etuvchi muhim masalalar qatorida ta’lim-tarbiya tizimini tubdan o'zgartirish. uni yangi zamon talabi dara-jasiga ko‘tarish, barkamol avlodimiz kelajagiga dahldor qonun loyihalari ham bor». — degan edi.
-
ФИЛОЛОГИЯНИНГ ДОЛЗАРБ МУАММОЛАРИ
Ушбу макал ал ар туп лам и Мирзо Улугбек номидаги Узбекистан Миллий университета хорижий филология факультета инглиз тилшунос-лиги ва таржима назарияс» кафедраси профессора Узбеки стон Респубян-каси фан арбобн, филология фанлари доктори Абдуэухур Абдумажидовкч Абдуазизов таваллуд санасининг 70 йиллигига багяшлангаи.
-
KORPORATIV MOLIYA
Mazkur o'quv qo'llanmada korporativ moliyaning iqtisodiv mohiyati va tashkiliy xususivatlari. korporativ tuzilmalarda moliyaviy meneierning roti, korporativ tuzilmalar faolivatida moliya hozorining о mi. pul mablag'larining vaqt bo ‘yicha qivmatini aniqlash masalalari. о ‘z mablag lari va qarz mablaglari hisobiga /aoliyatni moliyaviy tarn inlash masalalari. korxonalar faoliyatiga xorijiy kapitalni /alb etish yo'llari. kapital bahosini aniqlash
-
УЗБЕКИСТОН ОСИМЛИКЛАРНИ АНИКЛАГУЧИ
Мазкур т ас пир л и аппкла» ичга Узбекистондо Усади» ал д шил дан ортнц уснм.1 мкнинг 12X1 тури кнритилган. Булар республиками» территорииснда лиг куц тар^алган б^либ, 10-i он л .ил на 537 туркумга киради. Лннцлш нчнинг кирши Диомида упдан фойдаланшп усулп ца-»снда су» юритиладн. Китоб уонидикларпнпг хилма хил расылари Силан Се.татил»аи. Охирнда ус и мл и к «илалари на туркумларпиинг улбокча на латннча иомларн алфавит Супима Серил»ап. Amiiyiui ич аидаюшка олий fiQra юртларкнвнг студептлари учуй амалий цулланма сифатнда тансия этиладк. Упдан уиннер стетларнинг на бошка олий Уцув юртларпиинг студептлари. ту шип дек урта мактабларпипг Спало» ия укитуичиларп \ам фонда-ланишлари мумкнн.
-
ВШО VAINJENERLIK TT/TMTNT QAYTA TIKLASU
Jamiyatimizning barcha jabhalarida ro‘y berayotgan ijtimoiy-iqtisodiy isJohollar Vatanimizni taraqqiy cliirishga, uni rivojlangan davlallar qa toridan o‘rin olishiga. xalqimizning turmush sharoitini yaxshilashga qara
-
YUKSAK O‘SIMLIKLAR BO'YICHA AMALIY MASHG‘ULOTLAR
Yuksak o'simliklar bo'yicha amaliy mashg’ulotlar Mirzo Ulug’bek nomidagi O‘zbekiston Milliy universitetining biologiya-tuproqshunoslik fakultetida ta’lim oluvchi talabalar uchun mo'ljallangan. Ushbu o'quv qo'llanmada yuksak o'simliklaming asosiy toifa (boMimiari), oilasi, ulaming tiiTkumi, turtari soni, asosiy belgilari va tarqa- lishi, shuningdek, bar bir oilaga vakil sifatida keitirilgan o ‘simlik turlarining morfologik tuzilishidagi muhim xususiyatlari. ulaming geografik tarqatishi, tabiatdagi va xalq xo'jaligining turli tarmoqlari uchun ahamiyati to'g'risidagi ma'lumotlar keitirilgan. Mazkur qo'IIanma barcha oliy o'quv yurtlari biologiya fakultet J arming talabalari uchun mo'ljallangan.
-
БОЛЬШОЙ САМОУЧИТЕЛЬ
Эта книга не простое пособие по рисованию, а ваш незаменимый помощник в освоении художественной грамоты. Вместе с ней вы сможете узнать, что такое живопись, рисунок, печать, как выполняются коллаж и другие не менее интересные техники. Знакомство с жанрами изобразительного искусства — натюрмортом, пейзажем, портретом — заметно расширит кругозор начинающего художника. Задания не покажутся слишком трудными и будут доступны каждому, кто любит творчество. Очень важным в работе с книгой является и то, что занятия построены в определенной последовательности.
-
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ИЖТИМОИЙ ТАЪМИНОТ
Дарслик куй ид а™ муаллнфлар гомонила и i а пёрла ига и: Доц.АИноятов 1,2,3,4,5,6 (6 мавзу укитувчн Г.Муродова билан биргаликда) на У-манну л ар; доц, М.Усмонова-7 на 10-манзулар. (10-ыавзу доц. А.Иноятов билан биргаликда) катта укитувчн Г.Саримсакова -П-мавэу, ^китувчи Г.Муродови -8 ва 12 мавзу (32-мавзу юрист А.Турдисв била и биргаликда).
-
ТАЪЛИМ—ТАРБИЯ СИФАТИ ВА КИРРАЛАРИ
•Таьдич тукрисила» на • Кадр тар тайсрлаш Миллим дастури тугрисида* ^онун/гар ижроси <лий пгьлнм чуассасаяарижш! ра^барлари томонил.чн таъминланали. Улар фаолиятини тугри ташккл ^илиш ма^садидя таълимга «ил ва унинг сифат босдочида у тгариб. ривожланиб бориншни назарда гул ran бар-ча часалалар 1000 савол тарикдсшш тайсрланди. Канала цилинастган жавоблар шу саволлариинг атрофлича ифоляснлир Жавоблар танснялар цамла ижрони лиъмиплаш буйнча Вашрлар Ма.\камаен. ватирану. чора тадбирлари чажчулси ас ot ил а тайсрланган. Жавоблар барчи турдагн гам им муассасалари ра\барлари. педагог лари, таълим со\асила нлмий-тялкчк.«т олнб бораётган и тчий холимлар. аспирант-лар. магистрлар учун фойлали булади
-
ВВЕДЕНИЕ В ТЕХНИКУ ЛИТЕРАТУРОВЕДЧЕСКОГО ИССЛЕДОВАНИЯ
Настоящая книга обращена к начинающим литературоведам, в первую очередь к студентам старших курсов филологических факультетов университетов и литературных факультетов педагогических институтов, к аспирантам-литературоведам, к преподавате-лям-словесникам средней школы, желающим повысить свою квалификацию, и вообще ко всем тем, кто любит литературу и хочет включиться в ее изучение.
-
Табиий ге.ографик фанларнин* назарий муаммояари,-
$'рта Оси ё да ил к бор замонавий гео графи к, «микологии ва табиий со график фянларнинг надари й асосларига оид му ам мол ар монографии тарзда лицин цилинган ва уларнинг ечимига оид царашлар илгари еурилган. Унда ■абиий географик цараш-трнинг пайдо булиши, ривожланиши ва хумирги :олатн узмга хос принципларга мувофиц равшцда ёритилди. Нлмда, хуеусан ■абиий географик фапларни тизнмлав! зарурати ва уларнинг тааллутулилмк гизими яратилди. Табиий географик фапларни тизимлаш ор^али еографиянинг объекта — гео график 1уобик; чегараеига аницликлар киритилди, 1нги географик фаиларнинг тад^ицот предмета ва замонавий методологии н'оси та к лиф этилди. Табиий географик раиоилаштириш масалалари куриб шцилди. Географии, жумладан, табиий географик <|шн ва таълим-тарбин нтицбол лари га оид фикрлар берилди.
-
BERILGANLAR BAZASINI BOSHQARISH TIZIMLARI
EHM tuzilishining takomillashib borishi bilan parallel ravishda beril-ganlar taqdimoti uchun axborot tuzilishi ham parallel ravishda rivojlanib bordi. Berilganlami tasvirlash udiun: massiv, ro'yxatli tuzilishlar, iyerarxik tuzilishlar, abstrakt tuzilishlar va faylfar kabi tavsiflash usullari yaratildi. Lekin berilganlami bu tavsiflash usullari u bilan ishlovchi programmaga bnu‘liu hnMarli Haltoki favllar tizimi ham. fovdalanuvchilar uchun alohida
-
TABIIY FANLARNING ZAMONAVIY KONSEPSIYASI
Ushbu darslik ohy o*quv yurllarining ijUmoiy gumanilar. xu-quq. islomshunoslik. madaniyat, iqlisod va buxgalleriya fakuitctlari talabalari uchun mo’ljallangan. Unda tabiaishunoslik Tanning kclib chiqishi. kclib chiqish markazlari, antik davr olimlari, Markaziy Osivolik alloinalarning tabny fanlarm rivojlantirishga qo'shgan his-salari bayou etilgan. Darslikda. shuningdck. tabiaishunoslik fanin-ing ho/irgi davrdagi muammolari, ycrda hayotning paydo bo'hshi. hozirgi zamon antropologiyasi, koirtot va ver haqida. (abiatshunos-likning fizikaviy konsepsivasi kibcrnetika va sincrgclika. hozirgi zamon biologiyasi, gcnctika, odam gcnclikasi. hujayra, o'simliklarning kclib chiqish markazlari. fotosinlez. biosfcra. noos-fera haqidagi ta’limol, iqlim va demogralik jarayonlar to g risida ma'lumotlar berilean
-
ЛИТЕРАТУРОКРАТИЯ
Проблемы успеха, власти литературы и социальной ценности различных литературных практик, как мне кажется, никогда не занимали меня ни как писателя, ни как редактора «Вестника новой литературы». Однако, опубликовав в середине 90-х годов (прежде всего в журнале «Новое литературное обозрение») ряд статей, ставших реакцией на изменение статуса литературы и посвященных в
-
HOZIRGI ZAMON TABIIY FANLAR KONSEPSIYASI
Tabiatda mil I ion-million turli-tuman tirik organizmlar yashaydi, bu organizmlar bir-bir!ari bilangirta emas, balki ularni o'rab turgan notirik tabiat qismlari (havo. tuproq, suv, iqlim va hokazo) bilan ham uzviy bog‘liq holda hayot kechiradilar. Harbiro'simlik. hayvon. mikroorganizm-lar hayoiiga quyosh, hnvo, suv, tuproq va boshqa ko'pgina unsuriar doimo ta’sir qiiib turadi. Insoniyat ham tabiatning ajralmas bir boliagi bolib, u o‘zining tirikligi uchun zarur bo'lgan barcha narsalarni tabiatdan oladi. Demak, inson tabiatning rivojlanish qonunlarini, o‘sim)iklar va hayvon-lar bilan notirik tabiat o‘rtasidagi o'zaro boglanishlarni biJib olgandagina uning bitmas-tuganmas boyliklaridan to‘g‘ri foydalana oladi.
-
ИНЫЕ БЕРЕГА
Время летит стремительно — вот уже на пороге осень. Осень нашей тревоги или осень наших надежд? — кто знает... Очень уж не спокойно в мире, в стране, в культуре. Но мы стараемся быть последовательными в своем деле — в поддержке и пропаганде всего, что является подлинными образцами высокой культуры русскоязычного мира, разбросанного по странам, городам и весям. Культуры прошлого и настоящего, потому что понятия эти неразрывны и одно без другого просто невозможны.