-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Иблислар, Роман Икки жилдлик I
Ф. М. Достоевский ўзи бир жахон - уни канча ўргансангиз кам. «Иблислар» романи буюк ёзувчи ижодининг баланд чўкки-ларидан экани маълум. Моҳир таржимон Иброхим Ғафуров хар жиҳатдан мураккаб асарни ўзбек тилига ўгирди. Инсон психо-логиясини нозик ва теран ёритиб берувчи бу мураккаб тўқимали асарнинг вокеалар ривожини билмокчи бўлсангиз» ушбу асарни ўкиб кўришни тавсия этамиз.
-
ҲИКМАТЛАР
Алишер Навоийнинг катта-кичик х.икматлар мажмуалари куп маротаба нашр килинган. Йигирма жилдлик Мукаммал асарлари туплами асосида тайёрланган ушбу китоб шоирнинг хикматли сузларини имкон кадар тула камраб олгани билан алохида киммат касб этади. Адабиёт ихлосмандлари ундан буюк мутафаккирнинг олам ва одам, шахе ва жамият, хдёт мохляти ва инсон умрининг мазмуни, тириклик ва улим, маърифат ва жах,олат, хакикат ва ёлгон, яхшилик ва ёмонлик, дустлик ва душманлик, мухдббат ва садокат, диёнат ва хиёнат, савоб ва гунох,, х.алол ва х.аром, сахийлик ва бахиллик, самимият ва риё, куйингки, инсоният аклию кунглини банд этиб келган барча азалий ва абадий мавзулар, кадрият х,амда тушунчалар, фазилат ва иллатлар хакидаги шаклан гузал, мазмунан теран ва бадиий юксак фикрмушох.адаларини топишлари шубхасиз. Бу тафаккур уммонида сузган х.икмат дурларини, бу х.икмат бустонида кезган маърифат гулларини кУлга киритишига ишончимиз комил. Навоийнинг хлкматлар оламига саёхатингиз муборак булсин, азиз хлкматсевар дустлар!
-
Хамса
"Мазкур китобда Алишер Навоий «Хамса»сидаги барча достонларнинг мазмуни баён килинган. Уларда шоир томонидан тасвирланган турли вокеаходисалар акс эттирилган, факат кириш кисмлари, меъёридан чузилиб кетган маизаралар, монологлар бир оз кискартирилган. Ушбу Навоий достонларининг насрий талкинини укиб чикиб аллома шоиримизнинг туркий шеъриятнинг гултожи хисобланмиш «Хамса» шеърий достонларини англаб олишингизга ёрдам беради, деб уйлаймиз.
-
Sizni kuylayman
Bundan o'n yil muqaddam Chingiz Aytmatov Iqbol Mirzo timsolida zamonaviy o'zbek she'riyati iqbolini ko'rayotganligini aytgan edi. O'tgan yillar buyuk adibning o'ziga xos bashoratini isbotladi. Bugun adabiyotga, so'zga ozgina e'tiborli kishi O'zbekiston xalq shoiri Iqbol Mirzoning qanotli she'rlaridan hech yo'qsa to'rt satr yod biladi. Ona xalqini samimiy sevgan shoir bugun xalq sevgan shoirga aylandi.
-
Танланган асарлар
Ато^ли адиб Абдулла Каздор наср ва драматургия сохаларидан ташк^ри, адабий танкдц ва бадиий таржима билан хпм фаол шугулланиб, бой мерос коля и рл и. Бу меросни ташкил этган аксар асарлар Узбек адабиёти хазинасидан му ставкам урин эгаллаган. Адиб тупшган кунининг 100 йиллмги муносабати билан сиз, азиз китобхонлар эътиборига хавала ^илинаётган ушбу «Танланган асарлар» унинг энг яхши хикоялари, хотиралари, публииистик ва адабийташущин маколаларини камровига олган
-
КОНФУЦИИ ХИКМАТЛАР
Республикамиз олий укув юртлари талабаларига мул жалланган «Сиёсатшун ослик» Укув к^лланмасида унинг муаллифи Ф.Ш.Шарипов букж хитой файласуфи Конфуцийни «бизга \озиргача бир оз маълум булган ва «мавхум куринишда»ги дастлабки сиёсий гоялар ижодкори сифатида таништиради. Биз шу «бир оз маълум булган» файласуф ^аётининг ёритилмаган к;ирралари ва «мавздгм куринишдаги сиёсий гоялари»ни имкон даражасида аник.лаштиришга \аракат кдламиз. Токи у нафакдт хитойликлар, балки бутун олам илммаърифат а\ли томонидан авлиё, донишманд, «тожсиз хукмдор» ва миллатнинг маънавий-ахлок^й до^ийси деб тан олинган олимнинг бутун фаолияти умумбашарий а^амиятга эга булиб, \амма вак^ ва ^амма ерда маънавий баркамоллик гоясини шакллантириш, ривожлантириш ва *аётга татбик этишга хизмат кдпсин. Конфуций — инсонийлик гоясини кенг маънода камтарлик, адолатпешалик, оплр-босшутк, обруэътиборлилик, онщ кунгиллилик, садоцат ва самимийлик, одобахлоц чегарасидан чицмаслик, урф-одатлар ва маросимларга риоя цилиш каби тушунчаларнинг фалсафий ва мантикий Т аллинн билан ёритиб беради. Шунинг учун *ам, унинг асарлари \ар ^андай замонда \ам долзарб.
-
Atrofimizdagi qiziqchilar
Insonlarga yaxshilik qilish uchun yaratilgan temir bola talonchilar to'dasining qo'liga tushib,qaroqchiga aylanadi.
-
Зарбулмасал
Гулҳанийнинг машҳур ва ажойиб асари "Зарбулмасал"да халқ мақоллари (Гулҳанийнинг айтишича, 400 оммавий мақол), қисман Гулҳанийнинг ўзи яратган мақоласимон ҳикматли сўзлар, қисман сажлар (қофияли наср), қисман матал ва ривоятлар тўпланган. Булар тематик ва эпик жиҳатдан бир-бирига боғланиб, яхлит сюжетни ташкил этади. Асарнинг қаҳрамонлари асосан қушлардан иборатдир. Муаллиф мақоллар орқали бир-бирлари билан сўзлашган қушлар образида турли ижимоий қатламларнинг салбий урф-одатлари, хулқ-атвори, муомала ва муносабатларини кулги қилади.
-
БЕ3ОВТАЛИКДАН ХАЛОС БУЛИШ ВА ЯНГИ ХАЁТ БОШЛАШ СИРЛАРИ
Купдалпк ^аётла ташвишларга шунчалик уралаш иб ^оламизки, у бнзни бизовталнк, саросим алик, ранж -алам ва дилгирликка дучор киладп. Окибатда узнмизга касаллик орттирганимизни билмай коламиз. Кучли спкнлиш, нохуш уй-хаёллар бизни ич-ичимиздан кемира бош лайдн. Д ар д чекамиз. хатто туш акка михланиб коламиз. Вахоланки, безовталикдан халос булиш нинг ечнми оддий. Бунга мазкур кнтобни укиб чикиб, и т о н ч хоенл ^ и л и ш и н г и з шуб>;аснз. Д ун ёга маш хур рухш унос Дейл Карнеги колдирган бебахо мерос сизни янги марралар сари ундандн, деган ум иддам из. К итобда безовталикнинг омилларп, ечнми баробарида турфа инсонлар хаётидаги турли холатлар мисол тарикасида келтирилади. Укинг, у^инг, кулланг. А на шунда хаётиигизда янги сахифалар очилганига амин буласиз. К нтоб кенг укувчилар оммаси учун мулжалланган.
-
Радищев и русская литература
Развитие прогрессной литературы всегда было неразрывно связано с жизненными интересами и освободительной борьбой русского народа. Эта связь составляла главную, ведущую традицию нашей литературы.
-
Хотираларимдан (жадидчилик тарихидан лавҳалар)
Сиёсий қатағонлик "социализм қуриш" учун коммунистик фирқа олиб борган кураш жараёнидаги энг аянчли фожеа, битмас туганмас жароҳат, мудҳиш сиёсат, умумийлик зулм ва зуғум сифатида тарихда қолди. Унинг мазмуни моҳияти ва сир-асрорлари тўла очилиши учун ҳали кўпгина вақт, илмий-ижодий изланиш, ақл-заковат сарфлашга тўғри келади.
-
Аввалу охир
Ўзининг буюк анъаналарига эга бўлган ўзбек достончилигининг бугунги тараққиётида Ўзбекистон халқ шоири Тўлан Низомнинг ҳам ўзига хос ўрни бор.
-
Jannati odamlar
O‘zbekiston Xalq yozuvchisi, bolalarimizning sevimli adibi Xudoyberdi To'xtaboyevning ushbu ertak-qissalarini eng avvalo mehribon bobojonlar suyukli nabiralariga o ‘qib bersinlar, so'ngra suyukli nabiralar yonboshlab yotgan bobojonlariga o'qib bersinlar. H ar ikki tomon qissaning «mazasini shimib» turguncha, endi buvijonlar asaldek shirin qizlariga o‘qib bersinlar. Keyin muallifga «Ey Xudoyberdi bobo, o'zingizning bobongiz bilan ertakchi enangiz haqida yozibsizu, nega mening bobom bilan ko'zoynak taqqan buvijonim haqida yozmabsiz, nega, nega, nega» degan mazmunda xat yozib, bobojoni aytgan mataldan, buvijoni aytgan ertakdan bittadan qo‘shib jo'natsinlar.
-
ҚАНДАЙ ҚИЛИБ ДЎСТ ОРТТИРМОҚ ВА ОДАМЛАРГА ТАЪСИР КУРСАТМОҚ КЕРАК
Д. Карнегининг уч китоби — «Қандай қилиб дуст срттирмоқ ва одамларга таъсир курсатмоқ керак», «К^андай щ л и б узингга ишонч цосил циласан ва оммавий чицишлар туфайли одамларни ж алб этасан» уам да «%аловатсизлик цандай бартараф этилади ва яш аш цай хилда бощ ланади» уаётни урганишда багоят мухим хисобланади. Биринчи китоб дуст орттиришда >\ул келса, иккинчиси обру топиш %амда м у ваф ф ащ я тга эришувга, учинчиси эса асабни асраш га кумаклаш ади. Айнан шулар инсон мукаммал бахтга эришувига асос булмайдими?
-
Қора қуюн
Ёзувчи Ўктам Ҳакимали "Осмон олис". "Қора куюн", "Ҳазина" тарихий қиссалари ва "Хун" ҳикоясида халқимизнииг нотинч ўтмишидаи айрим саҳифаларни ёритади. У чексиз бахтсизликларни вужудга келтирган. Оддий халқни қон қаҳшатган ижтимоий муҳит илдизларини очишга, ёвузликка нисбатан нафрат туйғуларини уйғотишга интилади. Шу жиҳатдан мазкур асарлар сиз, ҳурматли китобхон эътиборини тортади, деб умид қиламиз.
-
ШАИТАНАТНИНГ ЖИН КУЧАЛАРИ
Азиз фарзандларимизга «1^озонга яцин юрсанг - ^ораси юцади, ёмонга яцин юрсанг - ёмонлиги ю^ади», деб тарбия бериб, уларнинг ёмонлар таъсирига тушиб ^олишидан асраймиз. Аммо, афсуски, «Асраган кузга чуп тушади», деганларидек, айрим оилаларнинг суюкли фарзандлари турри йулдан чекиниб, жиноят оламининг аянчли кучасига кириб цолади. Биз «^ора цозон»га ухшатаётган жиноят олами ёшлар кузига жилваланиб куринади. Ташна одамни саэуэо сароби узига тортгандек тортаверади. Узбекистан хал^ ёзувчиси Тоэряр Малик жиноят оламини «Шайтанат» - шайтонлар етовидаги олам деб атаган. Сиз, азизлар бу асарни уцигандирсиз. Ёзувчи бу мавзуни давом эттириб, «Шайтанат»нинг турфа олами» рукнида яна бир неча асарлар ёзди. Шулардан иккитаси жамланиб, унга изох; сифатида суз боши ёзилиб, фарзандларни турри тарбия этишда, уша «^ора 1^озон»дан эх;тиёт цилишда ёрдами тегармикан, деган хайрли ниятда бу китобга тартиб берилди.