-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Она ва бола таянчи
Қўлингиздаги рисола таниқли шифокор ва журналист Жуманазар Бекназар қаламига мансуб бўлиб, унда муаллиф соғлом авлод етиштириш соҳасида мамлакатимизда амалга оширилаётган улкан тадбирлар ҳақида аниқ фактик мисоллар ёрдамида фикр юритилади. Китобда она ва болани муҳофаза этиш, уларнинг соғлом ва баркамол ўсишлари учун нималар қилиш кераклиги тўғрисида ҳам аниқ-равшан йўллар, тавсиялар, фойдали маслаҳатлар кўрсатиб берилган.
-
Куст Рябины
В книге известного ленинградского критика Алексея Павловского рассматривается творческий путь Марины Цветаевой во все его сложности противоречивости. Эта книга посвящена не всему творчеству Марины Цветаевой.
-
-
ЧИРОЙЛИ ИСМЛАР ТУПЛАМИ
О та-о н ан и н гф ар зан д и о лди д аги м уцаддас бу р ч л ар и д ан бнри унга чи ройли ва TÿFpn исм ^уй и ш дан и б оратди р. Д а р х ак и к а т . инсонн инг исми уни нг келаж ак та^ д н р и га хам дахлдорди р. Х уш , сиз уз нсм и н ги зн и н г м аън оси н и биласнзм н? А гар уз нсм ингиз ^а ^ и д а етар л и ч а м аъ л у м о тга эга б у лм асан гн з, бнз бу б о р ад а сизга к " :^ к л а ш а м и з . Т ак д и м к и л и н аё тган к и то б и м и з тулп тукн с ан а шу м авзуга б аги ш л ан ад и . У нда турли -тум ан исм лар, у л ар н и н г нзохларн. бир исм нинг би р неча м аъ н о л ар и борлигн. хусуси ятлари . кайси тилга ои д ли ги ва ш у каб и к ер ак л н хам да ôoinrça »¡изикарли м аъ л у м о тл а р урин олган.
-
ЭНГ САРА ДЕТЕКТИВ ХИКОЯЛАР
Узбек китобхонига такдим этилаётган ушбу детектив ^икоялар чиндан-да ^айратланарли, чиндан-да ух^увчи дик^ат-эътиборини узига ох;анрабодек тортиб олади. Дар^акдоат, биз бу йуналишдаги китобларни куп ук^ганмиз, шундай мазмундаги киноларни х;ам севиб томоша к^ламиз. Эътиборингизга ^авола этилаётган китобдан урин олган ^икоялардаги жозиба эса мутлак;о бошк;ача. К^азфамонларнинг соф психологик х>олати, жиноят ишига сабаб булган вазият ёки таъбир жоиз булса, инсон ички кечинмалари билан 6o fa h k; х,ар бир жараён шундай моз^ирона тарзда очиб берилганки, узингизни беихтиёр асар к;а^рамонлари ёнида тургандек ^ис к^ласиз. Демак, мутолаага шошамиз.
-
Истиқлол ғунчалари
Номлари тилга олинган ижодкорлар Тошкент вилоятидаги академик лицей ва касб-ҳунар коллежларида таҳсил олаётган истедодли ўқувчилардир. Содда ва самимий сатрлар орқали ёш ижодкорлар она Ватан меҳри, меҳнаткаш ва бағри кенг халқимизни тараннуум этишган. Ушбу мажмуа шу ижодкорларнинг зукко намуналаридан тайёрланди.
-
MAUGLI
Bolalik dunyomiz bilan bog‘liq shirin xotiralarni yodga olganda, beixtiyor qalbimiz sevinchga, yuragimiz haroratga to‘ladi. Uning har bir dami, har bir lahzasi shu qadar yodimizga muhrlanganki, o‘sha quvonchli fursatlarni farzandimiz yuz-ko‘zida ko‘rgimiz keladi. Bizning sevimli ertak qahramonimiz bugun bolamiz quvonchiga sabab. Maugli haqida hikoya qiluvchi mazkur kitobni ham aynan yosh kitobxonlarimiz qalbiga sevinch ulashish, suyumli multqahramonlari bilan satrlar orqali hamsuhbat bo‘lsinlar, degan niyat bilan nashrga tayyorladik. Unutmang, Maugli – o‘zgarmagan, uning boshdan kechirganlari, o‘rmondagi hayoti, sarguzashtlari ham o‘sha-o‘sha. Ammo u qalban sizga qanchalik yaqin? Uning yuragida nimalar pinhon? Bu savollarga aynan kitobdan javob topasiz.
-
Фитрат ва фитратшунослик
Ушбу китобда Фитрат ҳаётлик чоғидаёқ бошланган фитратшуногликнинг кўп йиллик тараққиот тамойиллари, адиб драмаларининг ғоявий-бадиий таҳлили, образлар олами, фаласафий концепцияси, жадидчилик ва миллий бирлик ғоясининг бадиий адабистдаги инъикоси муаммолари атрофлича илмий тадқиқ этилган. Шунингдек, муаллиф "Абулфайзхон" трагедиясининг жанр хусусиятлари, унинг Шекспир асарлари билан қиёси, тарихий ва бадиий ҳақиқат уйғунлиги масалаларини ҳам назарий жиҳатдан таҳлил этилади. Китоб адабиётшунослар, аспирант ва магистрантлар, олий ўқув юртининг филология факультетлари талабалари учун мўлжалланган.
-
Сервантесовские чтения
Сервантесовские чтения - сборник статей, посвященных различным аспектам творчества великого испанского писателя Мигеля Сервантеса и культуре Испании и Португалии его эпохи.
-
Mumtoz adabiy asarlar lug'ati
Mumtoz adabiyot namunalari Berdak Yusuf tomonidan tuzilgan ushbu asarga o‘rta maktab dasturida, sinfda va sinfdan tashqari o‘rga nishga mo‘ljallangan yozma yodgorliklardagi, asosan, eskirib iste’moldan chiqqan, o‘quvchilar uchun tushunilishi quyin boigan arab, fors, turkiy so‘zlar, so‘z birikmalari, izofalar kiritilgan.
-
Қил устидаги тақдир 2
Азамат Коржововнинг «Қил устидаги тақдир II» қиссаси қаҳрамони Лобар ҳам қимор гирдобидан ўзини халос этолмай, бахтини поймол этади. Мазкур қиссасининг биринчи китобига I, II, III қисмлар киритилган бўлиб, турмуш ўртоғи уни Москвада қиморга тикиб, ютқазиб қўйгани, Шомил исмли кишининг уйида яшаб, бир рус кампиридан карта уйинларини ўргангани ва тенгсиз уйинчига айлангани, Лобардаги бу хислатдан чет эл қиморбозлари фойдаланиш учун қиморхоналарга боришга мажбур қилишгани ҳикоя қилинган эди.
-
Асрни қаритган кун: роман
«Манкурт» атамаси илк бора тилга олинган ушбу асар нимаси билан китобхонга яқин? Асарнинг асосий қаҳрамонлари бўлган оддий меҳнат кишилари - Эдигей Бўрон, Казангап, Бўкей, Уккубола, Абутолиб Қуттибоев, Зарифа образларидаги ўзига хос характер, ички олам, улар бошидан кечган мусибат китобхон қалбига шу даражада яқинки, гўёки улар биздан унчалик ҳам олисда эмасдек... Казангапни Бўронли бекатидан унча узоқ бўлмаган Она Байит қабристонига дафн этишга ундаган сабаб ҳамда Найман онанинг фарзанди томонидан фожиали ўлдирилиши ўртасидаги боғлиқлик асарнинг бутун бир моҳиятини очиб беради. Манкуртга айланган фарзанди Жўломонни ниҳоят минг азоблар билан топган онаизор ўз боласига онаси эканлигини уқтиролмайди. Худди шунингдек, инсоний туйғуларидан мосуво бўлган, ҳатто отасининг майитини қаерга кўмиш кераклигига бефарқ бўлмаган ҳолда, қабр учун танланган маконга беписандларча қараган онгли Собитжон янги замон манқурти сифатида тасвирланади. Китоб мутолаасидан кейинги мулоҳазаларингиз биз учун қадрли, азиз китобхон!