-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Горная дорога
Сабит Досанов — известный казахский писатель. В республике вышли в свет его повести «Доброе утро», «Песнь золотого ветра», «Судьба земли страждущей», «Орлы не дремлют» и предлагаемый вниманию читателей роман «Горная дорога», главные герои которого певица Купия и художник Кумарбек — люди, увлеченные своей профессией, не мыслящие себя вне творчества. Рассказывается в романе и о любвы — сильной, мужественной, возвышенной.
-
Ҳамал айвони
Китобга иқтидорли шоир Эшқобил Шукурнинг турли йилларда битилган шеърларидан намуналар киритилди. Шеърлар да инсоннинг рухдн озодлиги, калб кечинмалари бадиий талқин этилади. Шоирнинг шеърлари мажозий сифатлари, ҳалкнинг қадимий охангларини ўзига сингдиргани билан айрича гузал бир манзара хосил килади. Суфиёна нақллар фикрлар алоҳида суъратланадики, бу хол назм ҳамиша илохиётдан сув ичажагига ботинди яна бир карра ишонч уйғотади.
-
Президент тансоқчисининг кундалиги
Исмим Таймур. Аслида Темур деб от қўйишган. Ҳужжатимни ёзган одам “Таймур” деб ёзган. Нега бундай қилган билмайман. Аммо ўзимга ёқади. Темур деган от тиқилиб ётибди, Таймур эса битта. У ҳам менда.
-
Ўқ ва тиғ
Мазкур асар матонатли ва жасоратли одамлар ҳаётидан ҳикоя қилади. Улар ўзбек, олмон, рус ва бошқа миллатларга мансуб тарли касб эгалари бўлиб, машъум II жаҳон уруши оддий меҳнаткаш кишиларни ҳам ўз домига тортган эди. Асар ўзбек шифокори Курбон ва олмон ҳамшираси Кристина ўртасидаги муҳаббат, уруш гирдобига тасодифан тушиб қолган деҳқонлар Густав ҳамда Раим, набиралари гютер ва Хайруллолар ўртасидаги самимий дўстлик ҳақидадир.
-
Имоннинг маникен қизи
Томдаги қорлар эриб, уй ичига томчилаб, ҳамма ёқни хўл қилганди. Хонадоннинг қизи Фотима чакка ўтаётган ерларга идишларни қўяр, ҳам тинмай нолирди.- Тўйиб кетдим ахир, тўйиб кетдим. Ойи, мени эшитяпсизми? Эрингизга айтинг бизни тузукроқ уйга жойлаштирсин энди.
-
1985. Роман
Энтони Бёржесс ўзбек китобхони учун янги ном. "1985" романи адибнинг ўзбек тилига ўгирилган илк катта асаридир. Мазкур китоб ва муаллифнинг бошқа асарларидан билиш мумкинки, Антиутопия Бёржесснинг севимли жанри. Коллектив хотира устидан назорат ўрнатган давлат, ҳурфикрли шахснинг кўксидан итарган жамият, зиёлилари кўчада тиланчилик, ахлат титиш билан шуғулланаётган, боши берк кўчага кириб қолган ҳукумат.
-
Саҳар вақти юрак йиғлар
Аъзам Ўктам (1960-2002) ўзига хос овозга эга бўлган истеъдодли шоир, носир, мақоланавис, моҳир таржимон, жонкуяр муҳаррир эди. Унинг "Кузатиш", "Кузда кулган чечаклар", "Зиёрат", "Тараддуд" ,"Икки дунё саодати", "Қирқинчи баҳор" шеърий тўпламлари чоп этилган. Шоирнинг ушбу китоби унинг ижодкор ва инсон сифатидаги юзини зукко ўқувчи юрагига муҳр этади, деб умид қиламиз.
-
Ҳазрати Умар Ибн Ҳаттоб
Ушбу асар ўзбек китобхонлари орасида «Саодат асри қиссалари», «Ўгай она», «Қайнона» каби асарлари билан хурмат қозонган Аҳмад Лутфий Қозончи ҳазратларининг қаламига мансубдир. Унда мусулмонларга энг суюкли инсонлардан бири, адолати ҳануз қалбларда қуёш бўлиб порлаётган мўътабар зот - Умар ибн Хаттобнинг ҳаёти биз билган-билмаган қирралари билан қайноқ, жонли бўёқларда чизилган.
-
Muhammadsiz kuylarim qoldi
AZiz muxlislarim ! Ushbu to'plamdagi yaxshimi - yomonmi yozilgan she'rlar har biringizni oilangizga tashrif buyurib,qalbingiz tubida ingrab yotgan dardlarga ozginagina malham bo'lsa ,kayfiyatingizni ko'tarib,hayotga bo'lgan qiziqishingizni yanada orttirsa,men o'zimni sizning oldingizda baxtiyor his etaman.
-
Инсон
Серқирра истеъдод соҳиби Эркин Воҳидов ниҳоятда бағрикенг, дилкашу дилбар инсон эди. У ўз асарларида халк дардини ёниб куйларди. Адибнинг ўлмас ва муҳташам ижоди, эл- юрт олдидаги хизматлари ҳамиша халқимиз эътиборида бўлиб, тиллардан тилларга, диллардан дилларга кўчиб, барҳаёт яшайверади. Мазкур тўпламга жамланган шеърлар ҳам сиз, азиз китобхонлар кўнглидан муносиб ўрин олади, деган умиддамиз.
-
Quvg'indagi keksa
Taniqli avstriyalik yozuvchi Arno Geygerning ushbu - "Quvg'indagi keksa qirol" qissasi markazida muallifning otasi turadi. Asar o'quvchida otaga muhabbat, uni sevish, qadriga yetish kabi tuyg'ularni uyg'otishi bilan ahamiyatlidir.
-
Ajdodlarimiz fojiasi
Bu kitobda Boborahim Mashrab, Mohlaroyim Nodira, Spitamen, Temur Malik, Jahon otin Uvaysiy kabi ajdodlarimiz hayot yo'li, ularning fojiali taqdiri haqida hikoya qilinadi.
-
Гаргантюа ва Пантагрю
Қадрдон дўстларим, сабр-қаноатда, фаҳм-фаросатда сизларнинг шу йигитга қойил қолишларингизни истардим: олдин яхшилаб ўқиб кўринг, кейин, бўш вақтингизда китобимнинг марзини чақинг. Бу китобда ёзилганлар ҳазил ёки эртакдан бошқа нарса эмас экан, деб уйламанг. Кийимига қараб одамга баҳо бериб бўлмаслигини ўзингиз яхши биласиз. Ҳазилнамо ёзилгани учун китобимни камситманг. Эртакка ўхшаса ўхшар, лекин анчагина жиддий гаплари ҳам бор, ўқиб олинг.
-
Ming quyosh shulasi
Aziz kitobxon!Taniqli amerikalik afg'on adibi Xolid Husayniy qalamiga mansub, juda katta shov-shuvlarga sabab bo'lgan asarni hukmingizga havola etmoqdamiz. Asarda yaqin o'tmishda,bizdan atigi bir necha yuz chaqirim yiroqda yuz bergan haqqoniy voqealar tilga olingan Asar qahramon-lariningfojiaviy qismati bilan tanisharkansiz,ularga nisbatan hamdardlik hissini tuyish barobarida tinchlik,osoyishtalik,farovonlik singari ne'matlarning qanchalik bebaho ekanini anglab yetasiz.
-
Умр дафтари
Умрни оқар дарё, дейдилар.Навқиронлик йилларим ўтиб, кексалик ҳам эшик қоқиб келди. Шуларни ўйлаб, мулоҳаза қилиб , умрим дафтарини варақлаб кўрдим. Қўлимга қалам олиб, анчадан бери ўйлаб юрган фикрларимни қоғозга туширишга, шахсий архивимдаги мактуб ва ҳужжатларни тартибга солишга қарор қилдим.
-
Ҳалқа
«Ҳалқа» қиссасидаги воқеалар охирги юз йилликда бўлиб ўтади. Қаҳрамонлар қисмати сизни гоҳ Малайзия, гоҳ Ҳинд уммони, гоҳ Ҳинд ўлкаси, Афғон саҳролари, қадим Туркистон замини, Болқон яримороли ва Уйғур диёрларига етаклайди. Иймон ва куфр, мўмин ва шайтон орасидаги кураш, золимнинг ҳалокати, мазлумнинг саодати ҳақида ҳикоя қилади. "Жангчи" қиссаси эса қадим Фаластин, Шом ва Исроил ўлкаларида кечган тарихий воқеалардан сўзлайди. Қаҳрамонлар бошидан кечган фожиалар ва уларнинг сабаблари ҳеч қачон эскирмайди.