-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Aloqa. Kommunikatsiya texnologiyalari
-
ШАРК, МУМТОЗ ПОЭТИКАСИ манбалари
Маълумки, шарқ мумтоз поэтикаси кенг қамровли тушунча, у араб, форс ва турк тилидаги манбалар билан чекланмай х,инд, хитой, япон, корейс каби унлаб халқлар адабий-назарий тафаккури тажрибаларини х,ам ичига олади.
-
MATE.MATIK ANALIZ FANIDAN LABORATORY A ISIII ARI
Uslubiy qo'llanma “ Matcmatik analiz” fani bo'yicha ba'zi bir misol va masalalarni kompyutcr yordamida yechish to'g'risida qisqacha ma'lumot bcradi Bunda amerikaning Wolfram Research firinasi tomonidan ishlab chiqarilgan “ Matcmatika” dasturiga asoslanadi.
-
СТАТИСТИКА НАЗАРИЯСИ
Бугунги кунда „Гаълнм тукрисндаТи цонун. „Кадрлар тайсрлаш Миллим дастури" асосила олий таълим сохдсида жидднй исло\отлар уткатилмокда Жум ладам. укун жараснша янги педагоги* технология жорий этилмоцда. айницра, талабаларни муста кил иш олиб боришга. муста кил фикрлашга ургатиш бош масалага айланмокда
-
Iqtisodiy sotsiologiya.
XXI asr boshlaridan barcha fanlarning ob'ekli bo'lib inson kapilali hisoblanadi. Iqtisodiy sotsiologiya ushhu masalani o'rganishda kaita ahamiyatga ega. U jamiyat taraqqiyotining ob'ektiv yonalishlari va sotsial mexanizmlarini ochib beradi. O'quv qo'llanmaning asosiy vazifasi iqtisodiy sotsiologiyaning predmet sohasini amqlashdir. Mazkur mavzuning dolzarb va qiziqarligi - shundaki, butun hayotimiz, shubhasiz, iqtisodiy sotsiologiya bilan bog'liqdir. Bugungi kunda iqtisodiy sotsiologiyaning roli oshib bormoqda, bozor sub’ekllarining kunlik xo'jalik faoliyatida unga talab o'smoqda. O'quv qo'Uanma talabalar, o'qituvchilar hamda iqtisodiy sotsiologiya fani bilan qiziquvchi keng kitobxonlar ommasiga mo 'Ijallangan.
-
МEҲРОБДАН ЧАЁН
Туркистон феодалларининг кейинги вакили бўлған Худоёрнинг ўз хоҳиши йўлида деҳқон оммаси ва майда ҳунарманд — косиб синфини қурбон қилиши, мамлакат хотин-қизларини истаганча тасарруф этиши, бунга қарши келгучилар тиласа ким бўлмасин, раҳмсиз жазо бериши рўмоннинг мавзуъидир. Худоёрнинг бу йўлдағи биринчи истинодгоҳи бўлған уламолар, уларнинг ички-ташқи аҳволи, ахлоқи, мадраса ва оила ҳаёти, уламода инсоний ҳис битканлиги ва қолғани ҳам хабосат1 пардаси остида сезилмас даражага етканлиги мундарижа сиғдирған қадар баён қилинадир. Булар рўмоннинг номарғуб — манфий қаҳрамонлари. Иккинчи тарафда мазкур қора кучларга қарши "тубан" синф — камбағаллар, уларнинг хонлиқ тузилишига, қора куч — уламо алайҳига чиқиши. Меҳнаткаш камбағалларнинг ахлоқи, сажияси, оиласи, турмиши ва бир-бирига алоқаси, самимияти.
-
Основы геоэкологии
В книге изложены основы геоэкологических знаний, показано значение междисипинарного научного направления изучаюшего геосферы в тесной интерации их с социалъной сферой.
-
Sóylew mádeniyatın jetilistiriw usılları
Oqıw qollanbada sóylew mádeniyatı, sóylewdiń kommunikativ sıpatları, sóylew mádaniyatı hám ádebiy til haqqında maǵlıwmatlar berildi. Sonıń menen birge, sóylew mádaniyatına tiyisli teoriyalıq maģlıwmatlar, sóylew mádeniyatı menen baylanıslı xalıą awızeki dóretiwshiliginen úlgiler, sóylew mádeniyatın jetilistiriw usılları keltirildi. Oqıw qollanba sóylew mádaniyatı menen shuģıllanıwshılar hám usı pánge qızıģıwshılar ushın mólsherlendi. Oqıw qollanba mámleketlik tálim standartında oqıw ádebiyatlarına qoyılģan talaplarģa tolıq sáykes keledi.
-
JINLAR BAZMI
Qo'lingizdagi kitobga buyuk o'zbek yozuvchisi Abdulla Qodiriyning yosh kitobxonlarga bag'ishlangan ikki hikoyasi kiritildi. Ularda xalqimizning milliy urf-odatlari, ba'zi sirli hodisalar haqidagi tasavvurlari mahorat bilan tasvirlangan. Adibning serjilo ohanglarga boy tili, tiniq obrazlari, quvnoq kulgisi, yorqin tasviri o'quvchini maftun etadi. Mazkur kitob adib tug'ilgan kunning 110 yilligiga bag'ishlab chop etilmoqda.
-
СОМОМ БОЛА - КЕЛАЖАК СОХИБИ
Ушбу методик цуманма «Сотом бола йили» муносабати билон тайёрланди. К$л/шнмада ъСоглом бола йи.ш>да хукума-тимиз томонидан олиб борилаётган ишлар ва давлат дастури цацида умумий маьлумошар, шунингдек, ахборот-кутубхона муасс асасаларида утказшшши мумкин булган тадбирлар уамда адабиётларнииг библиографии pvuxamu берилди.
-
ЎЗБЕКИСТОНДА МАЪНАВИЯТ, МАЪРИФАТ, ΦΑΗ BA ЖАМОАТЧИЛИК ФИКРИ
ЎЗБЕКИСТОНДА МАЪНАВИЯТ, МАЪРИФАТ, ΦΑΗ BA ЖАМОАТЧИЛИК ФИКРИ
-
Алишер Навоий ижодида миллий мафкура
Тоуир Чи га той — хораждаги ватандошимиз. Муборак, Истинуюлимиз туфайли хорижда яшаб ижод цилган ва иамий мерос яратган ватандошларимизни %ам аста-секишшк банан таниб бормо^дамиз. Яна шу нарса хайрлики, Мир Алишер Иавоий таваллудининг 570 йиллиги муносабати бияан хораждаги йирик фашшсуф олимимиз булмиш Тоу,ир Чигашойнинг ушбу асарини натр этишга %ам муяссар булдик. Асар Берлиндаги "Ёиг Туркистон ” нашридан олинган (1959 аил)
-
/ХРЕСТОМАТИЯ ПО ВОЗРАСТНОЙ И ПЕДАГОГИЧЕСКОЙ ПСИХОЛОГИИ
Настоящая хрестоматия является учебным пособием по кур сам теории и истории возрастной и педагогической психологии для студентов университетов и педагогических институтов, епеци а лизирующихся в указанной области психологии. В ней представлены работы, отражающие начальный период становления и развития этих психологических дисциплин в нашей стране сразу после Октябрьской революции и вплоть до середины 40-х годов.
-
ДИЁРИ БАКР
Ушбу китоб жилдининг комил чоп этилишида қимматли масла-ҳат, ёрдамларини берганлари учун мунаввар устозларимиз Жўра Қори Бўтакўз. Абдулазиз Мансур, Бойбўта Дўстқора ўғли ва мод-дий ҳомийлик қилган Андижоннинг Ширмонбулоқ қишлоғидан оға миз Қаҳрамон Раҳмон ўғли жанобларига ўз миннатдорлигимизни билдирамиз.
-
ELEKTRON TIJORAT VA BIZNES
Raqamli iqtisodiyot mutaxassisligi bo‗yicha tahsil olayotgan magistratura va bakalavrlar uchun, shuningdek, iqtisodiyot, menejment va marketing sohasidagi mutaxassislar uchun.
-
История русской литературной критики: советская и постсоветская эпохи
Настояшая книга является первой попыткой создания всеобъемлющей истории русской литературной критики и теории начиная с 1917 вплоть до постсоветского периода.
-
СИЁСАТШУНОСЛИК
да врда снёснй фанлар асосчисн номини олншга эриш-ган Аристотель куйпдаги сузни беж из айтмдган эди:“.,.Чамаси, тан олиш керакки, олий фаровонлик, а сосан бошкярадиган мухам фанлар ихтиерига тегишлнднр. Шундай фаннн давлат тутри-сидаги (ёкксиёсий) фан ифодалайди. ...Бу, чамаси, бошда ай-тилган фикрга мувофи^ келади: биз давлат ^акидаги фаннинг максади энг олий фаровонлик яратиш, деб фа раз ^илган эджк. Шунинг учун xyiM бу фан бошдаларндан кура купро^ уз дшдат-эътиборнни муайян сифатларга эта булган, яънн юксак маънави-лтлИ, гута л хаттн-^аракатларни бажара оладиган фукароларни яратишга карата ди”г.