-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
MING BIR FORSCHA MAQOL VA MATALLAR
Fors maqołlari oʻzining ixchamligi, ta'sirchanligi, pand-nasihat va hikmatlarga boyligi, hayotning turli hodisalariga hozirjavobligi, o'zbek xalq maqollariga hamohangligi bilan ajralib turadi. Kitob o'quvchitalabalarning fors tilini oʻrganishida, tilchilarning til tadqiqodlarini olib borishlarida, ijodkorlar uchun esa so'z boyligi sifatida xizmat qiladi.
-
Давр Инсон Ҳақиқат
Мирзо Улугбек номидаги Узбекистан Миллий университетадоценти. таникли публицист-аднб Ахмаджон Мелибоев кўпйиллардан бери машхур ёзувчи Чингиз Айтматовнинг ижоди,ижгимоий-сиёсий фаолиятини урганнб келади. Ушбу мавзудаунинг кўплаб илмий ва бадиий-публицистик маколалари эълонкилинган.
-
-
-
-
-
Музейдаги сирли қотиллик
Музейдаги сирли қотиллик китобнинг сюжети авторнинг тўқимаси. Китобда зикр этилган фамилия,характер ва хаётий ситуацияларининг воқелигимиз билан ўхшашлиги тасодифий бўлиб ,хеч қандай юридик кучга эга эмас.
-
-
-
-
TANBEHUL–G‘OFILIYN
Payg‘ambar sollallohu alayhi vasallam hayotlik chog‘larida vahiy kelgandan boshlab to vafotlariga qadar aytgan so‘zlari, bajargan fe’llari, biron sahoba qilgan ishni tasdiqlaganlari yoki indamasalar-da, iqror qilgan narsalari hadis yoki sunnat deyiladi. Payg‘ambar (s.a.v.) davrlarida hadisni sahobiylar eshitiboq, yozmasdan unga amal qilar edilar. Chunki hadis Qur’on oyatlariga aralashib ketmasligi uchun Payg‘ambar (s.a.v.) uni yozishni man’ qilar edilar. Ammo Qur’on mukammal shaklda nozil bo‘lib, sahifalar holiga keltirib bo‘lingach, odamlar hadisni yozishga ehtiyoj seza boshlashdi.
-
УРУШ ВА ТИНЧЛИК (роман: 1-2-китоблар)
- Хуш, князь1, Генуя билан Лукка а хонадонининг мул-ки булиб колди-ку. Йук, мен сизга хозирдан айтиб куяйки, агар сиз хозир урушаётибмиз, демайдиган булсангиз, агар сиз уша худодан кайтганнинг (унинг худодан кайтганлигига аминман) хамма ифлосликларини, бутун бадкорликларини ёклайдиган булсангиз, мен сиздан юз угараман, сизни дустим, демайман. Минбаъд содик кулингизман, демай куя колинг. Салом, салом. Куриб турибман, сизни чучитиб юборяпман. Утиринг, кани, гапиринг.
-
Вой, ОНАЖОНИМ.
Инсон х;аётини нимага менгзаш мумкин? Сокин ок;аётган дарёгами ёхуд ур-сур, талотуп дунёгами? Ахир, кимлар хато к^илмайди! Мол-дунёга х,ирс куйиб, уйламасдан к;адам босаёт- ганлар к,анча! Улар меэф-мурувватни, як^нлариниунутадилар. Ок^батда бундан боцщалар х;ам азият чекадилар, гам-андухота м е т а л о буладилар.
-
УЧ ОҒАЙНИ
ХХ асрнинг биринчи ярмида ярм ўз асарлари билан адабиёт осмонида ишиндек чақнаган букож немис ёзувчиси Эрих Мария Ремаркни ўзбек китобхонларининг ҳозирги авлоди яхши билмаслиги табиий. Бунинг муайян сабаблари бор. 50-йилларда унинг «Уч огайни» романи рус тилида биринчи марта чоп этилиши биланоқ, катта шов-шувга сабаб булди, китоб кетма-кет миллионлаб нусхада нашр этилди. Шунда ҳам талабни қондириб бўлмади Одамлар романни бир-бирларидан сўраб олиб ўқишга киришдилар. Кутилмаганда расмий доиралар, ком мунистик нафкура ҳимоятчиларининг пайтавасига қурт тушиб кра ди. Улар Ремаркни гоясизликда айблаб, унинг ижодига шиддат би-зан тош ота бошладилар
-
ТУШДА КЕЧГАН УМРЛАР
Куз ўлим тўшагида ётган беморга ўхшайди. Оёқ остида касалманд хазонлар инграйди... Эрта баҳордан бўтана бўлиб, шоша-пиша, қирғоғига сиғмай оққан ариқлар тиниқлашади. Шунча уринишлари зое кетганини тушуниб, оламга маъюс боқади... Энди сув тубида шодон чайқалган майсалар эмас, хазон кўмилиб ётади... Еру кўкни кафандек оппоқ туман чулғайди. Оқзулмат орасидан қарғаларнинг хосиятсиз фиғони эшитилади.