-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Виждон уйғонур
Мазкур китобда ёзувчи Тохир Малик одамийлик мулки - ахлок;-одобга доир сухбатларини сиз - азиз умидимиз юлдузлари билан давом эттиради. Адиб бу сухбатга ота-оналар, мактаб, лицей, коллеж устозларини хам таклиф этади. Ардоклаш ота ва оналар, к;адрли устозлар бу китобни эдем суюкли фарзандлари ва шогирдлари билан бирга мутолаа к^лсалар, фикрлашсалар нур аланнурдир.
-
Танхо қайиқ
Саънатнинг икки тармоғи оралиғида дунёга келган бул битиклар бирмунча енгил ўқилиши баробарида китобхонга ўзгача завқ бағишлашига шубха йўқ.
-
Комментируя Блока
Эта книга родилась в процессе работы над коментарием к полному академическому собранию сочинений и писем Александра Блока
-
Сарчашма мавжлари
Хар қандай тараққиётнинг дастлабки босқичлари, сарчашмалари булади. Сарчашма мавжл ари ,хам турлича кечиши табиий . Келажакда янада гузал, янада махобатли ва узига хос ютуқларги эришажак янги адабиёти-мизнинг сарчашмалари ва унинг мавжлари хақида - XX асрнинг сунгги ўн, XXI асрнинг дастлабки ўн беш йилидаги самаралари хақида кисқача тасаввур берувчи ушбу мажмуа Мустақилликнинг муборак чорак асрлик туйига камтарин тухфа сифатида қабул қилинади, деган умиддамиз.
-
Зилзила
Атоқли адиб Саид Ахмаднинг ушбу хиков ва эссе-хотиралар китобида юртимизнинг улуғ фарзандлари хаётига оид қизиқарли лавхалар мисолида халқимизга хос ана шу олижаноб фазиларлар улуғланади.
-
-
Атоқли шоир тарихнавис таржимон
Китоб Огахийшунос олимларга, олий ўқув юртлари талабаларига хамда тарихимизга қизиққан барча китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Фирдавс ул иқбол (Бахту саодат жаннати)
Китоб барча манбашунослар, тарихчилар, Ўрта Осиё, хусусан, Хоразм тарихи ва маданияти билан қиззиққан китобхонлар учун мўлжалланган.
-
FA3AЛ ГУЛЗОРИДАН 100 ОТАШИН ГУЛ
Кулингиздаги китобчада мутафаккир шоир Алишер Навоийнинг «Хазойин ул-маоний» китобидаги «Раройиб ус-сигар» девонидан урин олган дастлабки 100 газалнинг насрий баёни урин олган. Гарчи бу хил ифода усули билан шоир к;аламига мансуб бадиий дурдоналарнинг гоявий-бадиий нафосатини акс эттириш имконияти булмаса х;ам, бу асар Базаллар мазмунини чук,уррок; англаб олишингизга маълум даражада ёрдам беради, деб умид к,иламиз.
-
-
-
Гулханий
Исёнкор куйчи Гулханий XVIII асрнинг охири XIX асрнинг бошларида яшаб ижод этган ва бу давр ўзбек адабиётида ўзига хос ўринда турадиган ёзувчидир. Унинг асл исм-шарифи Муҳаммад Шариф бўлиб, Гулханий эса унинг адабий тахаллусидир. Тахминларга кўра, у XVIII асрнинг 70йиллари ҳозирги Хўжанд вилоятининг Дарвоза қишлоғида дунёга келади.
-
-
Маънолар оламига сафар
Филология фанлари доктоои, профессор Нажмиддин Комиловнинг ушбу китоби улуг шоир ва мутафаккир Алишер Навоийнинг газаллари шархига багишланган. Нaвoий ғазалларидаги фалсафага, ташбех ва мисолларга атокли олимимиз калб кузи оркали нигох ташлайди. Сизни хар бир мисрадаги, хар бир суздаги хикмат тоши билан берилган сайкал ва жилоларга ошно килад и.
-
Танланган асарлар
Махмудхўжа Бехбудий уйғониш даври ўзбек адабиётида биринчи ўрнини олурга лойиқ зотдир.
-
Амалга ошираётган ислоҳатларимизни янада чуқурлаштириш ва фуқаролик жамияти қуриш ёруғғ келажагимизнинг асосий омилидир
Амалга ошираётган ислоҳатларимизни янада чуқурлаштириш ва фуқаролик жамияти қуриш ёруғғ келажагимизнинг асосий омилидир