-
San’at. San’atshunoslik
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Русское театрально-декорационное искусство второй половины XIX века: очерки
Специфические особенности театрально-декорационного жанра-области, всегда связанной с современным ей изобразительным искусством и в то же время подчиненной драматургии, музыке, актерскому и режиссерскому творчеству,-требуют его изучения не только как отрасли изобразительного искусства, но и как составной части театрального искусства.
-
Сайланма
Адибнинг яқинда тайёрланган янги китоби '' Сайланма ''деб номланган биринчи китоби ""Бадиалар"" иккинчи китоби ҳикоялар ва саёҳатлар дафтаридан иборат.
-
Арасту
Қадимиятнинг даҳо мутафаккири, устози аввал, Искандар Зулқарнайнга мураббийлик қилган Арасту (Аристотел) асарлари орасида «Магниа Моралиа» - «Ахлоқи кабир» алоҳида урин тутади. «Ахлоқи кабир» асарида барча замонлар ва барча инсонлар учун сув ва ҳаводай, қуёш нуридай зарур илми ҳикмат дурдоналарини топамиз, бу дурдоналар бизнинг маънавий оламимизни бойитади ва гўзаллаштиради.
-
Сочлари сумбул-сумбул
Ушбу тўплам ўйлаймизки,эҳтирос ва ҳаяжонга йўғрилган, ҳайрат ва муҳаббат акс этган бу шеърлар сизнинг эътиборингизни тортади.
-
-
Улуғ онанинг жанозаси
Тўпламда жаҳонга машҳур ёзувчи, Нобель мукофоти совриндори Габриэль Гарсиа Маркеснинг энг яхши ҳикоялари жамланган. Бу ҳикояларда адибнинг фусункор реализми мукаммал даражага кўтарилган. Ҳикоялар сайқалланган услуби, шаклан мукаммаллиги ва муаллиф ғоясининг ниҳоятда аниқ ифодаланиши билан ўқувчини ҳайратга солади.
-
Ulug'bek Muhammad Tarag'ay
Buyuk vatandoshimiz, olim va davlat arbobi Muhammad Tarag'ay Ulug'bekning hayot yo'li va ijodi mana 600 yildirki Sharq va g'arb olimlari va madaniyat arboblarining diqqatini o'ziga jalb qilib kelayotir. Bu olti asrning turli davrlarida turli mamlakat olimlari Ulug'bek masalasiga o'zlaricha yondashdilar. Lekin shu kungacha buyuk olim, Sulton hayoti va ijodining barcha taraflari to'la yoritildi, deb bo'lmaydi
-
Чироқнинг сири
Муаллифнинг бу китобидан ўрин олган қисса ва ҳикояларнинг мавзуси ранг-баранг, воқиялари кутилмаган, ҳолатлари табиий.
-
-
Абадий барҳаёт сиймолар
Давлат арбоби даражасига кўтарила олган туғма истеъдод соҳиби Усмон Юсуповнинг ҳаёт ва фаолиятига оид бир камтарона рисолани сизга ҳавола қилмоқдамиз.
-
-
Побежденные вершины год 1954
Пик Евгении Корженевской был открыт и нанесен на карту известным исследователем горных районов Средней Азии, географом и гляциологом Н. Л. Корженевским в 1910 г. Еще в 1904 г., поставив своей целью исследование загадочного тогда Памира, Н. Л. Корженевский пред принимает свое первое путешествие в верховье р. Муксу.
-
Bolalik
Muso Toshmuhammad o‘g‘li Oybek o‘tgan asrimizning ulkan adiblaridandir. Uning «Alisher Navoiy», «Qutlug' qon», «Quyosh qoraymas, «Oltin vodiydan shabadalar» kabi romanlari, «Bolalik», «Nuк qidirib», «Alisherning bolaligi» kabi qissalari, she’r va dostonlari — jami 19 tomlik mukammal asarlari bizga meros bo'lib qoldi. «Bolalik» qissasi bir necha bor nashr etilgan va turli avlodlarning ko'ngil mulkiga aylangan. Uni yangi asrim izning yosh avlodlari o‘qir ekanlar, bundan yuz yil muqaddam bobolarining bolaligi qanday kechganligini bilib oladilar va bugungi chin ma’nodagi hurlik, mustaqillikning qadriga yetadilar. Kitob asarlar to‘plamining XI jildidan olindi.
-
Сен менинг қувончимсан
Муаллиф мазкур ҳикоялар тўпламида қишлоқ одамларининг ташвишу қувончлари, орзую интилишларини қизиқарли тасвирлайди.
-
Тилла чаноы
Ёзувчи Эмин Усмонов бу қиссасида қишлоқ ҳаётида руй бераётган ўзгаришлар ва шу ўзгаришлар билан алоқадор маънавий, майший, маданий, иқтисодий масалалар ўртага ташлайди.
-
Jimjitlik
Taniqli adibimiz Said Ahmadning "Jimjitlik" romani 1986-1987 - yillarda "Sharq yulduzi" jurnalida davomli e`lon qilindi. G`afur G`ulom nomidagi Adabiyot va san`at nashriyoti uni 1989-yilda 150 000 nusxada bosib chiqardi. Muallif o`tgan o`n to`rt yil davomida romanni qayta tiklash uchun ko`p urindi. U asarni qayta ishlash jarayonida bugungi kun talablarini nazardan qochirmadi. Roman yovuzlik bilan ezgulikning abadiy kurashiga bag`ishlangan.