-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
San’at. San’atshunoslik
-
-
-
-
-
Topografik anatomiya
Ushbu darslik 10 bobdan iborat bo`lib, unda topografik anatomiyaning umumiy masalalari, qo`l-oyoqning, boshning, ko`krakning, qorinning, bel sohasining, umurtqa pog`onasi sohasi va orqa miyaning, tos chanog`ining anatomiyasi yoritilgan va unga doir test topshiriqlari berilgan.
-
Алгебра ва сонлар назарияси курси
Дарслик университетларнинг математика ва механика-математика факультетларининг I—II курслари талабалари учун мўлжалланган бўлиб, "Алгебра ва сонлар назарияси" курси дастури асосида ёзилган. Дарслик 12 бобдан иборат, унда алгебра курси гурухлар ва халқалар асосида курилган.
-
Олий математика асослари
Дарслик олий алгебра, аналитик геометрия, математик анализ курсининг интеграл хисобгача бўлган мавзуларини ўз ичига олади.
-
Олий математика
Мазкур дарслик аграр университет ва қишлоқ хўжалик олий ўқув юртларининг олий математика дастури асосида ёзилган бўлиб, унда текислик ва фазода аналитик геометрия, математик анализ, дифференциал теигламалар, векторлар ва чизиқли алгебра элементлари, эҳтимоллар назарияси ва математик статистика элементлари баён этилган.
-
Чизма геометрия ва чизмачилик асослари
Мазкур дарслик икки қисмдан иборат бўлиб, биринчн қисмида проекциялаш усуллари, нукта ва тўғри чизиқнинг ортогонал проекциялари, текислик ва тўғри чнзиқ, икки текислик, чизмани қайта тузиш усуллари, эгри чизиқлар, торслар ва уларнинг ёйилмалари кабилар, иккинчи қисмида эса ЕСКДга мувофиқ чизма чизиш, геометрии ясашлар, тўғри бурчакли проекциялар, винт чизиқлар, винт сиртлари, резьбалар. ажраладнган ва ажралмайдиган бирикмалар. эскизлар, Ўлчам қўйиш қоидалари каби масалалар батафсил баён қилинган.
-
Узбек болалар адабиёти.
Мамлакатимиз олий укув юртларининг узбек тили ва адабиёти факультетларида узбек болалар адабиёти фани укитилиб келинади.
-
-
Ҳақиқий ўзгарувчининг функциялари назарияси
Ушбу дарсликда тўпламлар ҳақида тушунча, ўлчов тушунчасини умумлаштириш, узлукчиз функциялар каби мавзуларга алоҳида бобларда атрофлича тўхталиб ўтилган бўлиб, педагогика олийгоҳларининг математика ҳамда физика-математика йўналишларида таҳсил олаётган талабаларга мўлжалланган.
-
Дифференциал тенгламаларнинг сифат назарияси ва унинг татбиқлари
Ушбу дарсликни ёзишда муаллифлар "Дифференциал тенгламаларнинг сифат назаряси"ни баён этиш, мавзуга оид мисол ва масалалар ечиш, техника ихтисосликларига мослаб ўқитиш хусусиятини ҳисобга олган ҳолда унинг физикага, механикага, электро техникага, биологияга, медицинага татбиқига эътибор берган холда мисол ва масалаларниечиш усулларини кўрсатишни ўз олдига мақсад қилиб қўйдилар.
-
Крупная одночастная форма в музыке XIX и на рубеже ХХ века.
Настоящий труд М. Канчели посвящен области мало разработанной в музыковедении. Действительно если наиболее известным произведениям крупной одночастной формы.
-
Адабиётшуносликка кириш.
Ушбу китоб "Адабиётшуносликка кириш" фани буйича узбек тилида яратилган энг янги дарсликлардан биридир.
-
Прядильные машины льняной промышленности
В книге рассмотрено назначение и общее устройство прядильных машин льняной промышленности.
-
Амалий физика
Ушбу дарсликда "Умумий физика" курсининг механика, молекуляр физика, электр ва магнетизм бўлимларига доир материаллар тажриба назария амалиёт кетма-кетлигида баён қилинган. Тажрибалар асосида ўрганишдан бошланган ҳар бир қонун ва ҳодисаларнинг асосий мазмуни ва ифодаси ҳаётий масалаларга татбиқ этилган.
-
-
Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika
Ushbu darslikda «Ehtimollar nazariyasi va matematik statistika» fanining «tasodifiy hodisalar», «tasodifiy miqdorlar va ularning funksiyalari» va «matematik statistika» qismlari o`z aksini topgan.
-
Integral tenglamalar
Darsliklarda integral tenglamalarining klassik nazariyasi bir o`lchovli Fredgolm tenglamalari uchun uzluksiz funksiyalar sinfida bayon qilingan. Bolterraning integral tenglamalariga alohida bob ajratilgan. Ko`p tadbiqlar uchun muhim ahamiyat kasb etgan kuchsiz maxsuslikka ega bo`lgan integral tenglamalar ko`p o`lchovli fazoda batafsil tadqiq qilingan.