-
ПЕДАГОГИКА
Ушбу “Педагогика” фанидан маърузалар тўплами 5140900 “Касбий таълим” (ЕУТТ, ТВИТ) йўналишлари бўйича бакалавлар тайёрлаш ўқув режасига биноан тузилган. Маърузаларда “Педагогика” фанининг мақсади, вазифаси, касбий таълим йўналишининг академик лицей ва касб–ҳунар коллежларига малакали педагог кадрлар тайёрлашдаги ўрни тўғрисида маълумотлар берилган.
-
“Kattalarda hamshiralik ishi ” kafedrasи
Katta yoshdagi odamlar bir-biridan individual hayotiy foni va turli tuman odatlari bilan farq qiladi. Hamda qarish jarayonida yuzaga keladigan jismoniy o’zgarishlarni boshidan kechiradi va turli xil hayotiy muommolarga ega. Shuningdek, katta insonlar salomatligi shu hamma omillarning murakkab yig’indisi ta’siri ostida shakllanadi. Shuning uchun salomatlik holatini baholash va tahlil qilishda muntazam va ilmiy yondashib, rahbarlik qilish zarur. Tahlil obyekt salomatligiga tegishli muntazam ma’lumotlar yig’ish va parvarishdagi muommolarni aniqlashdan iborat
-
Социология
Ушбу китобда социологияда мавжуд ижтимоий жараёнлар, ва жамоаларнинг шаклланиши, амал қилиши ва тадрижий ўзгариши социологик мактаблар, улуғ мутафаккирларимизнинг социологик қарашлари, ҳамда шу масалаларнинг бугунги ҳолати ва ривожланиши хусусиятлари ҳақидаги билимларини имкон даражасини ўз ичига олади.
-
Диншунослик
Бу қўлланма асл манбалар асосида тузилган бўлиб бутунлай янгича услуб ва мазмуни билан илгари ёзилган маъруза матнларидан ажралиб туради. Шунга кўра мазкур қўлланма асосида назарий ва амалий машғулотлар ўтишдан аввал тавсия этилган манба ва адабиётлар билан имкон қадар кенгроқ танишиб чиқиш мақсадга мувофиқдир.
-
Ўзбекистонда қурилиш
Тупламда инвестиция ва курилиш фаолиятини акс этгирувчи асосий курсаткичлар кагор йиллар кесимида чоп этилган.
-
O'zbekiston qurilish
To’plam korxona va tashkilotlardan qabul qilinadigan ma’lumotlar, shuningdek hisobot yilida ishga tushirilgan yakka tartibdagi uy-joylar qivmatini statistik baholash ma’lumotlari asosidatayyorlangan
-
Matematika” yo`nalishi talabalari uchun “Funsional analiz” fanidan
Matematikada juda xilma-xil to‘plamlarga duch kelamiz. Haqiqiy sonlar to‘plami, tekislikdagi ko‘pburchaklar to‘plami, ratsional koeffitsiyentli ko‘phadlar to‘plami va hokazo. To‘plam tushunchasi matematikada tayanch tushunchalardan bo‘lib, unga ta’rif berilmaydi. «To‘plam» so‘zining sinonimlari sifatida «ob’ektlar majmuasi» yoki «elementlar majmuasi» so‘z birikmalaridan foydalaniladi. To‘plamlar nazariyasi hozirgi zamon matematikasida juda muhim o‘ringa ega. Biz uning ayrim xossalarini o‘rganish bilan cheklanamiz
-
MA`RUZA MATNI
Matematikada juda xilma-xil to‘plamlarga duch kelamiz. Haqiqiy sonlar to‘plami, tekislikdagi ko‘pburchaklar to‘plami, ratsional koeffitsiyentli ko‘phadlar to‘plami va hokazo. To‘plam tushunchasi matematikada tayanch tushunchalardan bo‘lib, unga ta’rif berilmaydi. «To‘plam» so‘zining sinonimlari sifatida «ob’ektlar majmuasi» yoki «elementlar majmuasi» so‘z birikmalaridan foydalaniladi. To‘plamlar nazariyasi hozirgi zamon matematikasida juda muhim o‘ringa ega. Biz uning ayrim xossalarini o‘rganish bilan cheklanamiz.
-
УМУМИЙ ФИЗИКА КУРСИ
1. Физика; унинг мазмуни, бошца фанлар ва техника билан ало^аси. Физика, боцща табиий ф анлар каби, бизни ураб олган моддий дунёнинг объектив хоссаларини урганади. <pwit, сузи грекча булиб, табиат демакдир. Физика материя ^аракатининг эн г умумий (механик, исси^лик, электромагнит ва к.) формаларини ва уларнинг бир-бирларига айланиш ларини урганади. Х,аракатнинг физикада урганиладиган формалари ^аракатнинг олий ва анча мураккаб булган ^ам ма ф ормаларида (химиявий, биологик ва боища процессларда) иштирок этади ва уларнинг аж ралмас ^исмидир. М асалан, Ер в
-
Ўзбек тилидан маърузалар мажмуаси
Мазкур мажмуа ўзбек тили фаннинг барча бўлимларини қамраб олган бўлиб, ҳозирги ўзбек адабий тили ҳақида анча тўлиқ маълумот бериш учун мўлжалланган.
-
Э Л Е М Е Н Т А Р , " М А Т ЕМАТИКАЛАР М А С А Л А Л А Р - - Т У П Л А М И
Китобнинг бу туртинчи нашри олдинги нашридан узгаришсиз босилган булса :^ам, унда масалаларнинг ечилиши туррисидаги китобхонларнинг баъзи муло^5;азаларини :>^исобга олишга, шунингдек, олдинги нашрларидан топилган хатоларни тузатишга имкон турилди. Китобнинг текстини анчагина узгартириш >;а1^идаги талабларни бажо келтиришни китобнинг кейинги нашрига i-^олдиришга турри келди.
-
Маркетинг
Маркетинг - истеъмолчиларнинг щозир ва келажакдаги талабларини қондиришга қаратилган товарлар ва хизматлар ишлаб чиқариш ва сотиш, натижада фойда олиш билан боғлиқ фаолият туридир. Буларнинг барчаси энди иш бошлаётган бизнесменлардан тортиб, катта ҳаётий тажрибага эга былган тадбиркор, сиёсатчи, санъаткор, спортчига қадар маркетинг - бозор жараёни тўғрисида чуқур билимга эга бўлишни талаб қилади. Маркетингнинг назарий ва амалий асосларини чуқур билиш тижорат хавф-хатарини ўз вақтида ҳис қилиш ва камайтириш, унинг вариантларини ҳисоблашда мавжуд бўлган турлардан энг мақбулини танлаш, рақобат шароитида бозорни юқори сифатли товар ва хизматлар билан тўйинтириш, доимий талаб мавжуд бўлган шароитда харидорларнинг турли гуруҳлари учун сотиш, нархини аниқлаш ва оқибатда ижтимоий ишлаб чиқариш самарадорлигини оширишга ёрдам беради.
-
Oliy matematika. I qism
Ushbu ma'ruza matnlari to`plami matematikaningn chiziqli algebra, tekislik va fazoda analitik geometriya elementlarini o`z ichiga oladi. Xar bir ma'ruza matni mavzuga oid mustaqil ishlash uchun misollar bilan to`ldirildi.
-
элементлар математика масалалар туплами
Кудратли атом сирларини очиш ва фазони забт этиш асрид&& ^озирги замоннинг мураккаб технккасини ривожлантиришда математика фанининг роли ни^оятда каттадир. Фан ва техниканинг бунда н кейинги ривожланиши жуда куп сокдаги чукур билимли мутахассисларни талаб этади. Олий укув юртларининг бу масаланиижобий хал 1\илишида студентларнинг у рта мактабда математикадан олган билимларининг тула ва пиши^лиги катта роль уйнайди* албатта. Афсуски, урта мактабларни битириб чи^увчи ёшларнинг элементар математикадан билими хамон талабга тула жавоб бера олмай келмокда
-
Геометриядан масалалар тўплами
Тўплам педагогика институтларининг талабалари учун мўлжалланган бўлиб,ундан шунингдек университетлар талабалари ҳам фойдаланишдари мумкин.
-
Neft va gaz,quduqlarini burg'ilash.
MMT oliy o'quv yurtlarida neft va gaz yo'nalishlari bo'yicha ta'lim olayotgan talabalar,magistrlar hamda neft va gaz sohasida ishlayotgan mutahasisslar uchun mo'ljallangan.