-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
-
Марғиёна ва Бақтрия урбанизация йўлида. Маърузалар матни.
Ушбу маърузалар матнида жохон за Ўрта Осиё археология фанининг Маргиёна Бактриянинг ва илк цивилизация тарихини ўрганишда эришган ютуқлари, хусусан, унинг мошки топиш йўллари за тараққиёт боскичлари ҳақидаги масалалар бой археологик манбалар заминида, янги ёндашув асосида баён қилинган. Мазкур маърузалар тарихчилар, археолог талабалар ва магистрларга, шунингдек, Ватанимизнинг илк урбанизация тарихи билан қизиқувчи кенг доирадаги ўқувчиларга мўлжалланган.
-
Заҳириддин Муҳаммад Бобир. Муҳтасар
Бобирнинг аруз ҳақидаги рисоласи 1561 йил Ҳожи Муҳаммад Самарқандий томо- нидан кўчирилган нодир қўлёзма нусхаси асосида биринчи бор нашрга тайёрланди. Рисолада ўзбек арузи араб, форс-тожик арузи системаси билан қиёсий баён қилинган. Шунингдек, асарда XIV—XVI асрларда ижод қилган қатор шоирларнинг нодир асарла- ридан мисоллар келтирилган. Ушбу рисола ўзбек ва бошқа туркий халқларнинг шеърият назарияси ва тарихини ўрганишда муҳим манба ва қўлланма бўлиб хизмат қилади. Китоб сўз боши, рисоланинг ҳозирги ўзбек графикасидаги транслитерацияси, факси- мил нашри, изоҳ ва кўрсаткичлар билан таъминланган. Бу асар арузшунослар, адабиётшунослар ва аруз илми билан қизиқувчи кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Абадият гулшани: мақолалар, шеърлар
Ўзбек халқи маънавий дунёсининг шаклланишига ғоят кучли ва самарали таъсир кўрсатган улуғ зотлар- дан яна бири - бу Алишер Навоий бобомиздир. Биз унинг мўътабар номи, ижодий меросининг боқийлиги, бадиий даҳоси замон ва макон чегараларини билмаслиги ҳақида доимо фахрланиб сўз юритамиз
-
Kafansiz ko‘milganlar
Boshidan o'tkazgan qiyinchiliklarini, to‘g‘rirog‘i, xo'rliklarini eslash insonni yana bir karra og‘ir azobga ro‘baro‘ qiladi. Uni yozish esa... Qatag'onlik davri tasviri, undan ham og'iri - o'zining «xalq dushmani» deb ayblanishi haqida yozish, mahbusligini eslash, qamoq voqealari, lager hayoti, so'zsizlik... bularning haqqoniy tasviri Shukrulloning «Kafansiz ko‘milganlar»ida yaqqol ifodalangan.
-
Герман оккупантларига қарши 1918 йил Ватан уруши
„Герман оккупантларига қарши 1918 йил Ватан уруши“ тўпламида совет халқининг 1918 йилда ўз ери учун олиб борган озодлик урушининг ҳужжатлари босилган. Ҳужжатлар, герман оккупантлари ўз найзаларида энг огир зулм ва зўравонлик режимини, осиб ва отиб ўлди- ришнинг қонли режимини олиб келганларини кўрсатади. Оккупантлар шаҳар ва қишлоқларни. таладилар, озодликни севучи халқларни кулга. айлантирдилар. Ҳужжатлар 1918 йилги ватан урушида бутун халқ чет эл боскинчиларининг ҳужумига қарши ўз ватанини ҳимоя қилиш учун отланганини ва қабиҳ босқинчиларни Совет мамлакати чегараларидан ҳайдаб чиқарганини кўрсатиб беради.
-
Ruboiy Gulshani
Allomalar va mutaffakir adiblarning ma`naviy - axloqiy muammolar va insoniy kamolot masalalari o`zining yuksak nazmiy talqinini topganligi jihatidan har biri bir hikmat darajasiga ko`tarilgan teran ma`noli badiiy barkamol ruboiylarini o`z ichiga oladi.
-
Шеърий лаҳзалар
Бугунги кунда араб адабиётининг иқтидорли вакилларидан бири сифатида эътироф этиладиган, ўзига хос овози билан мумтоз араб шеърияти ривожига муносиб ҳисса қушиб келаётган Мухаммад бин Рошид Ол Мактумнинг ушбу китобидан янги шеърлари ўрин олган.
-
Baldan so`ng . Hikoylar
Jahon adabiyotining buyuk namoyondalaridan bo`lgan Lev Nikolayevich Tolstoy asarlarini kitobxonlar hanuz sevib mutolaa qiladilar. Adibning Urush va tinchlik, Anna Karenina, Tirilish romanlari jahon adabiyotining durdonalaridan sanaladi. Nashriyotimiz siz aziz kitobsevarlar e`tiboriga havola etayotgan mazkur kitobda buyuk yozuvchning eng sara hikoylari jamlangan.
-
Alvon yelkanlar
Aleksandr Grinning «Alvon yelkanlar» povesti Assol ismli qizchaning og‘ir va iztirobli hayoti haqida so'zlaydi. Assol go'daklik chog'ida onasidan ajrab qoladi. Otasi esa o'zini qizalog'ining tarbiyasiga bag‘ishlaydi. Uni mo'jizalarga ishonch ruhida o'stiradi. Bir kuni qizaloq Egil ismli keksa ertakchini uchratib qoladi. Ertakchi qizaloqqa qachonlardir uni so‘roqlab alvon yelkanli kemada shahzoda kelishini aytadi. Qizcha ana shu gapga ishonadi va sadoqat bilan o‘sha saodatli damlarni kutib yashaydi. Bu yo‘lda qanchadan-qancha aziyatlar chekadi. Boshiga malomat toshlari yog‘iladi. Yo‘qchilik, dasti qisqalik hamisha ortidan ergashib yuradi. Ammo u hech qachon taslim boimaydi. O‘z saodati uchun mehnat qilishdan chekinmaydi.
-
Абу Райхана Беруни
«Книга вразумления начаткам науки о звездах» — один из основных трудов Абу Райхана Беруни энциклопедического характера. Публикуемый труд Беруни до сих пор был известен только в английском переводе. Настоящее издание представляет собой полный перевод памятника на русский язык, снабженный исчерпывающими комментариями. В сочинении в виде вопросов и ответов излагаются основные понятия математики, географии, хронологии различных народов, астрономии и ряд вопросов при- кладного характера.
-
-
Унитмас мени боғим
Достонлар ва шеърий драмадан иборат.Ўзбек адабиётининг оташин шоири Усмон Носир чақмоқдек қисқа яшади, аммо унинг шеърлари абадий халқ мулкига айланиб қолди.Мазкур тўпламга атойли шоирнинг энг сара асарлари жамланди.Она юртга чексиз садоқат ва улкан муҳаббат билан битилган ушбу асарлар, сиз азиз ўқувчига катта завқ бағишлайди, деб ишонамиз.
-
Xamsa
Mazkur kitobda Alisher Navoiy «Xamsa»sidagi barcha dostonlarning mazmuni bayon qilingan. Ularda shoir tomonidan tasvirlangan turli voqea-hodisalar aks ettirilgan, faqat kirish qismlari, me’yoridan cho'zilib ketgan manzaralar, monologlar biroz qisqartirilgan. Navoiy dostonlarining ushbu nasriy talqini alloma shoirimizning turkiy she’riyat gultoji hisoblanmish «Xamsa» dostonlarini anglab olishingizga yordam beradi, deb oyiaymiz.
-
Сепсиз қиз
Александр Николаевич Островскийнинг рус адабиётида «янги дунё»ни бошлаб берган драматургиясининг алоҳида жиҳати шунда эдики, ундаги персонажларнинг образида жонлилик бор эди. Томошабин тилига тушган ҳар бир саҳна асарининг тили халқона ва бадиий жихатдан мукаммал хамда ишонарлилиги билан ном қозонганди. 1853 йилдан бошлаб деярли хар мавсумда Москва ва Санкт-Петербург театрларида Островскийнинг янги пьесалари сахналаштириларди: «Галати зиёфатда», «Сердаромад жой», «Момакалдирок», «Аклдан озган пул» драмалари саҳнанинг энг жонли ва севимли асарларига айланганди.
-
-
Ҳожимурод. Қисса
Қиссада шундан кейин, бундан анча илгари бўлиб ўтган бир Кавказ тарихи ёдимга тушди. Бу воқеанинг бир қисмнни ўзим кўрганман, бир қисмини эса тасаввур қилдим. Менинг хотирамда ва тасаввуримда тартибга келган бу воқеа мана бундай эди.