-
-
-
Ommaviy kommunikatsiya. Jurnalistika. Ommaviy axborot vositalari
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Siyosat. Siyosiy fanlar
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
O’zbekiston tarixldan mavzular bo’yicha izohli lug’at
Mazkur izohli lug’at oliy o’quv yurtlan notanx yo’nalishdagi fakultet talabalanga, tarix faniga qiziquvchilarga, shumngdek, abituriyentlarga moslab tariximizning ibtidoiy davrlaridan boshlab hozirgi mustaqillik davrini o’z ichiga olgan eng dolzarb mavzular asosida yaratildi. Ushbu qo’llanmadan ko’zlangan maqsad Vatanimiz tanxinmg turli bosqichlanda ilmiy-ommabop asarlar va manbalarda eng ko’p uchraydigan tarixiy tushunchalar haqida ma’lumot berish orqali tanximizning o’quvchiga noma’lum bo’lib kelayotgan tushunchalari haqida ma’lum xulosalarm shakllantmshdir.
-
Ўзбек тилининг изоҳли луғати 5
Луғат ҳозирги ўзбек адабий тилида кенг истеъмолда бўлган 80 мингга яқин сўз ва сўз бирикмаларини, фан, техника, санъат ва маданият соҳаларига оид терминларни, бир неча шевада қўлланиладиган сўзларни, баъзи тарихий ва ескирган атамаларни ўз ичига олган.
-
Ўзбек тилининг изоҳли луғати 4 жилд
Луғат ҳозирги ўзбек адабий тилида кенг истеъмолда бўлган 80 мингдан ортиқ сўз ва сўз бирикмаларини, фан, техника, санъат ва маданият соҳаларига оид терминларни, бир неча шевада қўлланадиган сўзларни, баъзи тарихий ва эскирган атамаларни ўз ичига олади. Луғатда берилган сўзларнинг амалда қўлланиши XX аср ўзбек адабиёти ва матбуотидан олинган мисоллар билан далилланган.
-
Биологиядан қисқача изоҳли луғат
Ушбу луғат умумий биология, ботаника, зоология, анатомия ва физиология, гистология, цитология, эмбриология, генетика ва селекция, биокимё ва биофизика, биометрия, систематика, эволюция, экология, вирусология ва паразитология, молекуляр биология, ген ва ҳужайра мухандислиги, биотехнология бўлимларига оид тузилган дастлабки қисқача изоҳли луғат бўлиб, тез суратларда ривожланиб бораётган биология фанида кенг фойдаланилаётган 7000 га яқин атамаларга илмий изоҳ берилган.
-
Axborot - kommunikatsiya texnologiyalari
Ushbu Lug‘at Birlashgan Millatlar Tashkilotining Taraqqiyot Dasturi va O‘zbekiston Respublikasi Hukumati orasidagi qo‘shma “Raqamli Rivojlanish Tashabbusi” Dasturi tomonidan Kompyuterlashtirishni va axborot-kommunikatsiya texnologiyalarini rivojlantirish bo‘yicha Muvofiqlashtiruvchi kengash hamda O‘zbekiston aloqa va axborotlashtirish agentligi bilan hamkorlikda ishlab chiqarilgan.
-
-
Русско-узбекский и узбекско-русский словарь. 18-е издание
Словарь содержит около 20 ООО слов, включая широко распространенные словосочетания, а также наиболее употребительные в современном узбекском и русском языках народные пословицы, поговорки, загадки и фразеологические выражения, позволяющие читателю не только лучше усвоить язык, но и познакомиться с его национально-культурной семантикой.
-
"Boburnoma"dagi frazeologik birliklarning o'zbekcha-ruscha-inglizcha lug'ati
Ushbu lug'at mumtoz asar "Boburnoma"dagi frazeologik birliklarning kognitiv-kontseptual o'rganish, "Boburnoma" (2002), "Boburnoma"ning tabdili (2008), ruscha tarjimasi (2008), J.Leyden-V. Erskin (1826), A.Beverij (1921) va V.Tekson (1996)ning inglizcha tarjimasiga bag'ishlangan. "Boburnoma"da qo'llanilgan frazeologik birliklar bir necha yillar davomida o'rganilgan va o'zbekcha, ruscha, inglizcha tarjimalari qiyoslanib tadqiq etilgan.
-
Русча, ўзбекча ва инглизча спорт терминларининг изоҳли луғати
Ушбу қўлланма Олий ўқув юртларини профессор ўқитувчи, талабалари ва бошқа мутахасисларни жисмоний тарбия ва спорт турларини келиб чиқиш, ривожланиш даврлари ва қоидаларини, анжомларини келиб чиқишини билишга қизиққанлар учун батафсил кенг ёритилиб берилган.
-
Англо-русский и русско-английский словарь с транскрипцией.
Словарь рассчитан на читателей с разной степенью подготовки. Этому способствует простота его структуры, широкий охват современной лексики позволяет с его помощью читать и переводить газетный текст, журналы и техническую документацию.
-
Кимёвий элемент
Ушбу қўлланма 107 кимёвий элемент хақида маьлумот беради. Унда кимёвий элементларнинг кашф этилиши, физик-кимёвий хусусиятлари, халқ хўжалигида ишлатилиши, минераллари ва ажратиб олиш технологияси қисқача берилган.
-
O`zbek tilining katta imlo lug`ati
Ushbu lug`t lotin yozuviga asoslangan o`zbek alifbosida tartib berilgan, o`zbek tili leksiyalarida, bir qator so`zlar imlosida keyingi yillarda ro`y bergan sezilarli o`zgarishlarni hisobga olgan, avvalgi imlo lug`atlariga nisbatan so`z va terminlarni kengroq aks ettirgan lug`atdir.
-
Учебный словарь сочетаемости общественно-политических терминов
В настоящем словаре даётся описание сочетательных свойств терминов общественно-политических наук. Основным содержанием словарной статьи являются регулярно воспроизводимые словосочетания, позволяющие до статочно полно отразить семантику и употребление заголовочных терминов, каждый из которых снабжён грамматической характеристикой и переводом на английский язык.
-
O'zbek tilining izohli lug'ati
Ushbu lug'at hozirgi o'zbek adabiy tilida keng iste'molda bo'lgan 80 mingdan ortiq so'z va so'z birikmalarini, fan, texnika, san'at va madaniyat sohalariga oid terminlarni, bir necha shevada qo'llaniladigan so'zlarni, ba'zi tarixiy va eskirgan atamalarni o'z ichiga oladi. Lug'at o'zbek tilshunosligi va turkiyshunoslik bo'yicha mutaxassislar, tarjimonlar, ommaviy axborot vositalari xodimlari, oliy ta'lim maussasalarining o'qituvchilari va talabalari, shuningdek, keng o'quvchilar ommasi uchun mo'ljallangan.
-
Физикадан русча-ўзбекча қисқача луғат
Мазкур луғатда умумий физикага доир содда ва таркибий терминларнинг русча номлари ва уларнинг ўзбекча таржималари келтирилган. Русча терминлар мактаб ва олий ўқув юртлари учун мўлжалланган физика курсига оид адабиётлардан олинди. Луғат педагоглар, олий ўқув юртларининг студентлари, мактаб ўқувчилари, шунингдек, муҳаррирларга, таржимонларга ҳамда физика фанига қизиқувчи мутахассислар ва кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Полное собрание русских летописей. Том 27
Никаноровская летопись представляет две, одна от другой отличающиеся части: первая — до 6926 (1418) г. включительно; вторая — от 6928 (1420) г. до конца летописи. В основу первой части положен текст, близкий к старшей редакции Софийской I летописи, но сильно сокращенный 3. Вторая часть, как предполагал А. А. Шахматов, содержит текст московского свода, кончавшегося 1471 г., а в первой части московский свод использован как вспомогательный источник а. Московский свод 1471 (1472) г., по Шахматову, в части с 1420 г. был источником московского свода 1479 г. Протограф Никаноровской летописи был положен в основание Вологодско-Пермской летописи, но значительно расширен.