-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
ВАТАН - ЖОН ВА ТАН
Ватан мавзуси азал-азалдан барча халкдар адабиётида му^им урин тутади. У суз санъатининг абадий мавзуларидан бири саналали. Бу мавзу худди мухдббат мавзуси сингари х,еч к,ачон эскирмайди. Ижодкорларнинг Одам ва Одамни англаши, тафаккур даражаси, луне кара ши микёси, бадиий мауорати айни мавзуда аницрок намоён булади. Шу боисдан уларнинг ижодини ба\олашда аввало ушбу мавзудаги асарларига алох,ида эътибор карэтилади. Чунки шоир, адибнинг шахе сифатидаги дунёси, ижодкор емфатидаги узига хос одами унинг Ватан мавзусидаги асарларида ёркинрок к^ринади,
-
PREDMETGA YO‘NALTIRILGAN DASTURLASH TILLARINI OʻQITISH USLUBIYOTI
Bugungi kunda insoniy jamiyatni kompyuter va axborot-kommunikatsion texnologiyalarisiz tasavvur qilishning umuman iloji yoʻq. Bu vositalar zamonaviy mutaxassis va oddiy foydalanuvchlarning beminnat dastyoriga aylanib ulgurdi. Buning sababi shuki, kompyuter va axborot-kommunikatsion texnologiyalari inson hayoti va faoliyatida uchrashi mumkin boʻlgan turli shakl va mazmundagi masalalarni yuqori saviyada, sifatli, belgilangan muddatlarda va kam xarajatlar (vaqt, mablagʻ, inson omili va h.k.)
-
OZBEK TILINING “AXLOQ” UMIJMIY MA’NOLI ATOV BIRLIKLARI TIZIMI
Jahon tilshunosligida “axloq” umumiy semali til birlikk lingvistik aspektda ochib berish, bar bir tilning o‘ziga xos tahli tasnifi shu tilning tarixiy iIdizlaridan kelib chiqib, lining m xususiyatlarini tadqiq etish muhim masala hisoblanmoqda. M tilning lingvistik muammolarini qiyosiy, tarixiy, lingvistik nuq nazardan yashab turgan muhit asosida ochib berishni taq etmoqda. Lingvistika va ma’naviyatshunoslik munosabath
-
-
ВАТАН ВА МИЛЛАТ МУКАДДАСДИР
60-йнлларнннг урталарида адабиётимизга эндигина кириб келган Абдулла Орипов «Мен нечун севаман Уз-бекнстонни?» дегаи саволпи ^уйган эди. Дарэ^ацщат, нега Ватанни севаднлар? Нега унм иймон ^адар гоксак тутаднлар. Нега барча гунохларни кечириш мумкнну Ватанга хиёнатни кечноиб б\?лмайди?
-
-
-
ВАСИЛИЙ ГРОССМАН
Л. Бочаров в г йоги очерке п р о е л е я и т то, как сочетались на протяжении трех десятилетий литературной деятельности В. Гроссмана веление времени и сямоОытность его воззрений на жизнь и искусство. Раскрывай творческую историю и идейно-художественное своеобразно его книг, критик не скрывает сложностей и противоречий, встречавшихся на пути одного па крупнейших советских писателей.
-
-
-
К а м а л а к
Уэбекнстоп халц шоири Зулфия «Асарлар»ининг учпичи жнлдпга муаллнфиипг хотира ва очсркларк, адабиП макола иа су.\батлурн кпрптнлдн. Оспе, Африка иа Лотин Америкаси ёзувчиларшпшг ту пли апжумаилпри \акидаги чиэгиларн \ам шоираиинг жушкин пжтпмоин фаолмяти \ацида тасаппур бера- дн. Шунпнгд'Ж, китобдап А. Гинзбургнниг «Там-там садолари» драмасн таржнмаси .\ам Урин олган.
-
VENTILLI 0 ‘ ZGARTIRGICHLAR ORQALI NASOS QURILMALARINING TEXNOLOGIK PARAMETRLARINI AVTOMATIK BOSHQARISH VA NAZORAT QILISH
Jahonda mashinali sug‘orish tizimlarining nasos stantsiyalari energiya iste'moli jihatidan mintaqadagi energiya sig‘imi katta bo'lgan ob'ektlardan biri hisoblanib, nasos agregatlarining energiya samaradorligini oshirish va energetik
-
ВАҚФ ЎРИК
}уВАҚФ ЎРИК“ҳикоялар, мақолалар ea суҳбатлар тўпламидан газетажурналларда айримлари чиққан, баъзилари дафтарда қолиб кетган бадиий ea воқеий ҳикоялар, маданий-маърифий, таҳлилий мақолалардан намунала р жой олган. Биз ҳикоялар ea мақолалар ҳақида гапириб, китобни тартбот қилиш ниятидан узоқмиз. Фикр айтишни ўқувчининг ўзига ҳавола этамиз. Аммо ишонамизки, китобни ўқир экансиз, сиз кетган вақтингизга ачинмайсиз.
-
Ш А Л О Л А
У^иекисюп хил;; шонри, Социалнстпк Ме^нат Ка>;рамони, С С СР Давлат мукофотн, Хамза номндаги республика Давлат мукофотн лауреати, Неру ва «Нилуфар» мукофотларининг лауреати Зулфиянинг уч жилдлик «Асарлар»и нашр этилмокда. Маэкур биринчи жилдга шоиранинг 1931— 1974 йилларда езилган шеърлари кирнтилган б^либ, уларда янги хаёт ва озод ме.\нат, уруш ва тинчлик, мухаббат ва хижрон, она КУ* вончн ва изтироблари каби долэарб мавзулар комил майорат билан ёритнлган.