-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
Atrof muhitni muhofaza qilish. Ekologiya
-
-
-
Texnika va amaliy fanlar
-
-
Iqtisodiyot. Iqtisodiyot fanlari
-
-
-
-
-
-
и ж т и м о и й э к о л о г и я г а КИРИШ
Уч мингинчн йил яқиилашган и сари биз яшаб турган дунё нафакат асримиз бошига нисбатан, балки унинг ўрталарига қа р а г а н д а х,ам таниб бўлмас д а р а ж а д а ўзгарнб кетгани рўй-рост кўриниб турибди. Сайёрамиз киёфасига антропоген таъсир доир геологик жараёнлар билан тақкосланадиган бўлиб колди, баъзи бир ҳолларда улардан ҳам ўтиб кетади. Экологик ҳалокат кўз ўнгимизда даҳшлатли тахминдан олдини олиб бўлмайдиган вокеликка айланмокда. М асала ф а қ а т ана шу ҳалокатдан сақланиш устида эмас. Гап унинг таркалишини камайтириш, сайёрамизни ҳозирги аҳволга олиб келиб кўйган замонавий цивилизациянинг . техноген , ва ижтимоий-маданий оқибатлари шиддатини тўхтатиш устидадир. Лекин бу содир бўлаётган вокеалар сабаблари тўғрисида ўйлашга кечикилди, деган маънони билдирмайди.
-
EKOLOGIYA, BIOSFERA VA TABIATNI MUHOFAZA QILISH
Ushbu darslikning birinchi qismi tabiatning ekologik holatini bayon qilish "kirish"dan boshlanib, ekologiyaning nazariy asoslari: fan tushunchasi, tarixi, ilmiy uslublari, vazifalari, tarmoqlari, tirik organizmlarning o'sish, rivojlanish va tarqalishida ularning ekologik omillar 0 'rtasidagi munosabatlari, qonunlari yoritilgan. Shu qonunlar asosida populyatsiya, biotsinoz va likotsistmalar har tomonlama tasnif etilishi orqali biosfera, uning tuzilishi, unda moddalar va I!nl!rgiya almashinishi, biosfera gen%ndini saqlash chora-tadbirlari ketiriladi va inson hayotini yoritish bilan tugallanadi
-
ЭКОЛОГИЯ АСОСЛАРИ
Дарсликда экология аоослари фани ривожининг циоэча тарихи, усиылик ва *айвонларнинг урни, экосистемалар тавсифи, популяция, биосфера, табиатни асраш, республикамиэдат экологик *олат, уни тартибга солиш, биологик жидегдан соф мадеулот етиштириш, атроф мухитга салбий таъсир этадиган омилларни бартараф этиш тадбирлари *а*ида айрим маълумотлар келтирилади. Булардан ташцари республикамиэ худудида жойлашган фричхоналар хацида цис^ача фикрлар акс этган.
-
Аналитик кимё
Дарслик уч кисмдан иборат булиб, биринчи кисмида аналитик кимёнинг назарий масалалари ёритилган. Иккинчи кисм сифат анализига доир булиб, катион ва анионларнинг хусусий реакциялари тавсифи келтирилган. Учинчи кисмда микдорий анализ методларининг мохияти ва лаборатория ишларининг мазмуни баён килинган. Хар бир боб охирида саволлар хамда масалалар тартиби тест шаклида келтирилган. (Мадина)
-
EKOLOGIYA, BIOSFERA VA TABIATNI M U H O F A Z A QILISH
Ushbu darslikning birinchi qismi tabiatning ekologik holatini bayon qilish «kirish»dan boshlanib, ekologiyaning nazariy asoslari: fan tushunchasi, tarixi, ilmiy uslublari, vazifatari, tarmoqlari, tirik organizmlarning o'sish, rivojlanish va tarqalishida ularning ekologik omillar o'rtasidagi munosabatlari, qonunlari yoritilgan. Shu qonunlar asosida populyatsiya, biotsenoz va ekosistemalar har tomonlama tasnif etilishi orqali biosfera, uning tuzilishi, unda moddalar va energiya almashinishi, biosfera genofondini saqlash chora-tadbirlari keltiriladi va inson hayotini yoritish bilan tugallanadi.
-
EKOLOGIYA, BIOSFERA VA TABIATNI MUHOFAZA QILISH
Ushbu darslikning birinchi qismi tabiatning ekologik holatini bayon qilish «kirishdan boshlanib, ekologiyaning nazariy asoslari: fan tushunchasi, tarixi, ilmiy uslublari, vazifalari, tarmoqlari, tirik organizmlarning o'sish, rivojlanish va tarqalishida ularning ekologik omillar o'rtasidagi munosabatlari, qonunlari yoritilgan. Shu qonunlar asosida populyatsiya, hiotsenoz va ekosistemalar har tomonlama tasnif etilishi orqali biosfera, uning tuzilishi, unda moddalar va ener- giya almashinishi, biosfera genofondini saqlash chora-tadbirlari keltiriladi va inson hayotini yoritish bilan tugallanadi.
-
Экология
Лауреат конкурса Министерства образования Российской Федерации по созданию учебников нового поколения по общим естественнонаучным дисциплинам (Москва, 1999). Первый российский учебник по дисциплине «Экология» для студентов вузов, обучающихся техническим наукам. Учебник написан в соответствии с требованиями действующего государственного образовательного стандарта и программой, рекомендованной Министерством образования России. Он состоит из двух частей — теоретической и прикладной. В пяти его разделах рассмотрены основные положения общей экологии, учения о биосфере, экологии человека, антропогенные воздействия на биосферу, проблемы экологической защиты и охраны окружающей природной среды. В целом, учебник формирует у студентов новое экологическое, ноосферное мировоззрение.
-
O‘zbekistonning eng yangi tarixi
Mazkur o‘quv adabiyoti O‘zbekistonning mustaqillik davrida sodir bo‘lgan ijtimoiy-siyosiy, iqtisodiy va maʼnaviy-maʼrifiy jarayonlar hamda o‘zgarishlarni, ushbu davrda ro‘y bergan tarixiy voqeliklarni bevosita qamrab olgan. Ushbu darslik respublikada yuqorida nomi qayd etilgan fan bo‘yicha ilk bora tayyorlanib o‘quvchi eʼtiboriga havola qilinmoqda. Unda fan yuzasidan amalga oshirilgan innovatsiyalar, ilmiy tadqiqot xulosalari bevosita o‘rin olgan.
-
Qishloq xo`jalik ishlab chiqarishini mexanizatsiyalashtirish
Ushbu darslik A.Obidovning umumiy tahriri ostida yozilgan bo‘lib, unda 0‘zbekiston qishloq xo'jaligi ishlab chiqarishi tizimi va rivojlanish istiqbollari, jahonda qishloq xo'jaligining mexanizatsiyalashtirilishi haqida umumiy ma’lumotlar, respublikamizning mustaqillik yillaridagi qishloq xo‘jalik texnikalari va ularning rivojlanish istiqbollari, qishloq xo'jaligi texnikasining yaratilishi va ishlab chiqarishga joriy etilishi, qishloq xo‘jalik texnikalaridan samarali foydalanish va ta- komillashtirishning mamlakatimizda hamda rivojlangan chet davla lardagi istiqbollari, dehqonchilikni mexanizatsiyalashtirish qurollari va mashinalarining yaratilishi kabi ma’lumotlar keltirilgan bo‘lib, 5410100
-
Қимматли қоғозлар бозори
Қимматли қоғозлар тушунчаси, уларнинг таърифлари ва таснифланиши, фонд бозорининг турлари, акциядорлик жамиятлари, инвестиция муассасалари, банклар, фонд биржалари, қимматли қоғозлар бозорини давлат томонидан тартибга солиш масалалари ҳамда унинг коньюнктураси кўриб чиқилган.
-
Иқтисодиётни Давлат томонидан тартибга солиш
Дарсликда иқтисодиётни давлат томонидан тартибга солишнинг зарурлиги, мазмуни, мақсади, вазифалари ва усуллари, уни амалга ошириш тамойиллари ҳамда асосий йўналишларига ва механизмларига оид мавзулар ёритилган.
-
Молиявий ҳисоб
Ушбу китобда мулкчилик шаклидан қатъи назар корхона, фирма, акционерлик жамияти, ташкилотлар ва жисмоний шахслар томонидан юргазиладиган бухгалтерия ҳисобининг ҳозирги ҳолати, қонун, низом ва кўрсатмаларга асосан ёритилган.
-
Иқтисодиёт назарияси
Мазкур китоб олий ўқув юртлари талабаларига мўлжаллан муқобил, янги авлод дарслиги сифатида ёзилди. Унда иқтисодиёт назариясидаги янгича фикр мулоҳазалар, бу фанни ўқитишда тўпланган тажриба ҳисобга олинди. Дарсликда иқтисодиётга хос қонун-қоидаларни ёритишга урғу берилиб, баъзи бир иқтисодий ҳодисалар янгича талқин этилди, назариянинг амалиёт билан боғланишини кўрсатишга ҳаракат қилинди.
-
Бозор иқтисодиёти асослари
Мазкур дарсликда бозор иқтисодиёти назарияси ва амалиётининг асосий масалалари тўла таҳлил ва талқин этилади. Унда бозор муносабатлари, иқтисодиёт тушунчалари, аралаш иқтисодиёт, бозор категория ва қонунлари, тадбиркорлик, маркетинг, бозор мувозанати ва эркин баҳо кабилар билан бирга бозор иқтисодиётини тартибга солиш ва унинг ижтимоий йўналиши масалалари ўз ечимини топган.
-
Умумий гигиена
Дарсликда замонавий тиббиёт фани ютуқларини ҳисобга олган ҳолда, айниқса Ўрта Осиё иқлими шароитида ташқи муҳит омиллари, уларнинг одам организмига, хусусан ёш бола организмига салбий таъсирини иложи борича бартараф қилиш юзасидан кўриладиган гигиена тадбирлари ҳақида маълумотлар келтирилган.
-
Хирургик беморлар парвариши
Дарсликда клиник медицинанинг бўлимларидан жарроҳлик касалликларида беморлар парваришининг алоҳида ўзига хос томонлари ёритилган. Китоб шу фан бўйича чиқарилган ўқув дастурга тўла мувофиқ келади.