-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
G'arbiy frontda o'zgarish yo'q
Atoqli nemis yozuvchisi Erix Mariya Remark ijodi bilan kitobxonlarimiz uning "Uch og'ayni" romani orqali tanishganlar. Mana endi adibning yana bir mashhur romanini e'tiboringizga havola qilayotirmiz. Mazkur asarda birinchi jahon urushi o'z domiga tortgan o'spirinlar obrazi orqali urush dahshatlarini boshidan kechirgan, ruhan ezilgan, jamiyatdan begonalashgan va bolalik orzu-umidlari chilparchin bo'lgan butun bir avlodning ayanchli qismati mahorat bilan aks ettirilgan.
-
Жиноятнинг узун йўли
Бугун мамлакатимизда Тоҳир Малик китоблари кириб бормаган хонадон йўқ ҳисоби. “Шайтанат”, “Алвидо, болалик”, “Сўнгги ўқ”... Адиб асарларида жиноятчилик олами, унинг қулларига айланиб қолган бандалар фожиаси, айниқса, ѐшлар, ўсмирларнинг ушбу жирканч муҳит тўрига тушиб қолганлари таҳлил қилинади.
-
Телба мухаббат
ша куни Ҳалима шифохонадаги узун курсиларда дугоналари билан қалдирғочлардай тизилишиб ўтиришганди. Мурод бир тўда йигитлар билан аллақаёқдан келаверди. Ҳаммасининг думоғи чоғ.
-
Qiz talashgan o'smirlar
Alloh bu yurtga mustaqillik degan ne’matni ato qilgandan buyon bir tomoni adirli log'larga, yana bir tomoni cho'llarga ulashib ketadigan Tagob qishlog'ida uyqusirab yotgan insonlar birdan uyg'ongandek bo'ldi.
-
Мўтабар зиё маскани
Ўзбекистон Республикаси жамоатчилиги ТошДУ олимлари ўқтувчилари истакларини инобатга олиб Тошкент Давлат университетига Шарқнинг буюк олими ва мутафаккири Мирзо Улуғбек (Муҳаммад Тарағай Улуҳбек) номи берилган.
-
-
Одам бўлиш қийин
Шоҳ Муслим дунѐдаги энг доно, энг одил подшолардан эди. Унинг мамлакати гўзал, шаҳарлари обод, халқи тинч, фаровон турмуш кечирарди. Аммо подшонинг фарзанди йўқ эди. Бу фақатгина унинг ўзини эмас, бутун халқни ташвишга солиб қўйган эди. Орадан кўп йиллар ўтди. Подшо қариб, бир оѐғи ерда, бир оѐғи гўрда турган пайтда фарзанд кўрди. Севинчи ичига сиғмай қирқ кечаю қирқ кундуз халққа ош берди. Қирқ биринчи куни эса етти иқлимдаги барча донғи кетган одамлар, фозилу фузало, олиму уламоларни йиғиб ўғлини кўрсатди ва ўз халқининг одатича унинг келажагини айтиб беришни сўради.
-
САКИНА. Сайланма
САКИНА. Сайланма Шоирнинг дастлабки ижодий изланишлари ҳақида муайян т асаввур беришига кўра “Тонглирикаси ”( “Мактаб дафтари ”дан) т уркуми ҳам илк бор чоп этилмоқда.
-
Баскервиллар ити
Баскервиллар ити деб аталган бу китобда ҳам билағон Шерлок Холмс ажойиб сирли бир ишни кандай қилиб фош этгани ҳикоя қилинади.
-