-
-
-
Ботаника атамаларининг русча-ўзбекча қисқача луғати
Пратов Ў. П., Одилов Т. О., Мусаев К. Ю., Набиев М. М.,Botanika, -
-
Botanika,
-
-
-
-
-
-
Стевия ўсимлигини уруғидан етиштиришнинг асосий агротехникаси
Турсунов Ж. Ю., Аллаяров Х. А., Белолипов И. В., Рахимов М. М.,Botanika, -
-
-
Dala ekinlari seleksiyasi,
-
Mevachilik,
-
Zoologiya,
-
Ботаника атлас-луғати
Набиев М. М.,Бу луғат-атлас 920 ўсимликни ўз ичига олган бўлиб, ҳар бир ўсимликнинг илмий ва маҳаллий номлари, уларнинг қайси оилага мансублиги, ҳаётий формаси, қайси минтақада учраши ва хўжаликда тутган ўрни ҳақида маълумот берилган.
-
Минг дардга минг даво (шифобахш ўсимликлар билан даволаш)
Муаллифсиз,Ушбу рисолада қадимги ҳакимлар ишлатиб келган, табобатда ҳам қўлланилаётган айрим ўсимликларнинг шифобахш таъсири, уларнинг қандай касалликларда қай тариқада ишлатилиши, уларни истеъмол этиш усуллари тўғрисида маълумотлар кенг баён этилган.
-
Ботаника атамаларининг русча-ўзбекча қисқача луғати
Пратов Ў. П., Одилов Т. О., Мусаев К. Ю., Набиев М. М.,Ушбу луғатга ботаника соҳасида энг кўп қўлланиладиган атамалар киритилган.
-
Тобулғи-хушманзара бута
Славкина Т. И.,Ушбу рисолада хушманзара ўсимликлардан Ўзбекистон шароити учун бирмунча истиқболли тобулғиларнинг 24 тури баён этилган.
-
Ўзбекистоннинг ботаник олимлари
Пратов Ў. П., Маркова Л. Е., Холмуҳамедова Р. А.,Мазкур қўлланмада Республикамизда кўзга кўринган 80 дан ортиқ ботаник олимларнинг ҳаёти ва ижодий фаолияти ёритилган.
-
Лазернинг химияда қўлланилиши
Мирзаев А.,Рисолада лазер нурини химиявий бирикмаларда ҳосил қилиш мумкинлиги, лазер нури химиявий моддаларга таъсир этганда қандай жараёнлар содир бўлиши юзасидан фикр юритилади.
-
Ўсимликлар хазинаси
Тўйчиев М.,Қўлингиздаги китобчада ўлкамиздаги табиий бойликлар - ўсимликлар хазинаси, улар инсоннинг яшил дўсти эканлиги қизиқарли баён қилинади.
-
К. А. Тимирязев-олим, курашчи, мутафаккир
Чайлахян М. Х.,Ушбу рисолада муаллиф ўсимлик организмлари эволюциясининг энг муҳум муаммоларидан бирини порлоқ равишда ҳал этган киши сифатида кўрсатишни олдига мақсад қилиб қўяди
-
Табиат инъоми
Худойберганов Р.,Мазкур китобчада Ўзбекистонда ёввойи ҳолда ўсадиган озиқ-овқат ўсимликларининг ўсиш.шароити, уларнинг кимёвий таркиби, шунингдек , озиқ-овқат саноатида ўсимликлардан фойдаланиш ҳақидаги маълумотлар баён этилган.
-
Ҳайвонот ва ўсимлик дунёси ажойиботлари
Муаллифсиз,Мазкур китобчада кенг китобхонлар оммасига хали яхши маълум бўлмаган ҳайвонлар, қушлар ва ўсимликлар тўғрисида қизиқарли маълумотлар берилган.
-
Стевия ўсимлигини уруғидан етиштиришнинг асосий агротехникаси
Турсунов Ж. Ю., Аллаяров Х. А., Белолипов И. В., Рахимов М. М.,Ушбу ўқув қўлланмада стевия ўсимлигининг келиб чиқиши, аҳамияти ва ундан фойдаланиш каби маълумотлар берилган.
-
Ўзбекистоннинг фойдали ўсимликларини муҳофаза этиш
Ҳамидов Ғ., Н. Қосимова,Рисолада Ўрта Осиё ва Ўзбекистонда кенг тарқалган ўсимликлар тўғрисида маълумотлар берилган.
-
Гетерозис
Мақсудов З.,Ушбу китобчада экинларнинг ҳосилдорлигини ошириш ва унинг сифатини яхшилашга олиб келувчи биологик ҳодиса-гетерозис тўғрисида, унинг биринчи бўғин дурагайларда намоён бўлиши, иккинчи ва кейинги бўғинларда сўниши сабаблари ҳақида ҳикоя қилинади.
-
Em-xashak ekinlari seleksiyasi va urug'chiligi
Jo'rayev S., Ergashev J.,Vazkur o'quv qo'llanmada ev-xashak ekinlari o'simliklarining xalq xo'jaligidagi ahamiyati, undan foydalanish , jahon genofondining ahamiyati kabi ko'plab boshqa muhim ma'lumotlar berilgan.
-
Meva ekinlari biologiyasi
Namozov I. Ch., Xomidjonov A. A., Sattorov O. O.,O'quv qo'llanmadan mavzular bo'yicha nazariy va amaliy mashg'ulotlar, ularni bajarish tartibi hamda talabalarga vazifalar berilgan.
-
Zoologiya. 1-qism. (Umurtqasizlar zoologiyasidan amaliy mashg'ulotlar)
Mo'minov B. A.,O'quv qo'llanmada zoologiya (umurtqasizlar zoologiyasi)dan amaliy mashg'ulotlar bo'yicha ma'lumotlar berilgan.