-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Тилимга насиҳат
Ажойиб шоира Марҳабо Каримованинг аллақачон машҳур бўлиб улгурган шеърларини икки китобга жамлаб чиқаришни ният қилган эканмиз, бунда кўпгина мухлисларни талабини ҳисобга олдик. Демакки, ушбу шеърий тўпламни ўқиб, сиз азизлар олам-олам маънога эга бўласизлар, нималарнидир ўрганасизлар, қандайдир билимни қўлга киритасизлар, деган умиддамиз. Зеро, ҳикматли шеърлар ҳам халқ ичра мангу яшайди.
-
Машриқзамин-ҳикмат бўстони
Азиз китобхон! Авзойингиздап кўриб турибман. «Машриқзамин-ҳикмат бўстони» мажмуасини хафсала билан олиб, варақлай бошладингиз ва бу хазинани мамнуният билан қўлга киритдингиз. Китобни ҳарид қилдингиз. Муборак бўлсин. Адашмадингиз. Унга сарфлаган пулингиз ўзингиз билан бирга кетди... Ал- лақачонлардан буён Сизнинг шундай бир асарга муштоқ, орзуманд эканингизни сезиб юрувдим. Мана, энди бағрингиз бут, кўнглингиз тўладиган бўлди.
-
Танланган асарлар. Бердақ
Муҳтарам китобхон қўлидаги мазкур тўплам ҳам шоирнинг улкан тўйи муносабати билан юзага келди. Бердақнинг бу тахлитдаги деярли мукаммал шеърий тўплами илк бор нашр этилмоқда. Шу вақтгача маълум бўлиб келган шоир асарларининг деярли барчаси қамраб олиниши жиҳатидан, унинг яхлит мероси бу тарзда ҳозиргача ҳатто қорақалпоқ тилида ҳам чоп этилмаганди.
-
Ey, Farzand
Olamlar Parvardigori Alloh taologa beadad hamdu sanolar, bo‘lsin! Sarvari koinot, olamlarga rahmat, payg‘ambarlar a’losi hazrati Muhammad Mustafoga salovati shariflar, beadad durud va salomlar bo‘lsin! U zotning ahli baytiga, sahobalariga, U zotni sevib, yo‘lidan yurganlarga, U zotga ergashganlarga salomlar bo‘lsin! Hujjatul islom Imom G’azzoliy hazratlarining «Ayyuhal valad» asarini hijriy 960 yilda Sulaymon ibn Jazo tarjima qilgan, sharhlagan. So‘nggi bor hijriy 1302 yilda Hoji Tavfiq Afandi tomonidan nashr etilgan. Davr ehtiyojiga ko‘ra fiqh sifatida yozilgan bu buyuk asar muallifning o‘zi ta’kidlaganidek, uch yuz oltmish to‘qqiz hadisi sharif va qirq to‘rt avliyo xabari bilan boyitilgan. Hadisi shariflar quyida nomlari
-
Faust Parts I & II
Part I: Dedication ............................................................................................ Part I: Prelude On Stage.................................................................................. Part I: Prologue In Heaven............................................................................ Part I Scene I: Night...................................................................................... Part I Scene II: In Front Of The City-Gate ................................................... Part I Scene III: The Study ........................................................................... Part I Scene IV: The Study ........................................................................... Part I Scene V: Auerbach’s Cellar in Leipzig .............................................. Part I Scene VI: The Witches’ Kitchen ...................................................... Part I Scene VII: A Street ........................................................................... Part I Scene VIII: Evening
-
0 ‘zbek xalq og'zaki ijodi xrestomatiyasi.
“0 ‘zbek xalq og‘zaki badiiy ijodi xrestomatsiyasi” oliy o‘quv yurtlarida H0 ‘zbek xalq og‘zaki badiiy ijodi” fani bo‘yicha tahsil oluvchi talabalarning oigan nazariy bilimlarini kuchaytirish va amaliy mustahkamlash uchun mo‘ljallab tuzilgan.
-
Тазкират ул-авлиё
Ушбу китоб Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг 2010 йил 7-октябридаги 2010-2020 йилларда номоддий маданий мерос объектларини муҳофаза қилиш.
-
Меҳр манзиллари
Қўлингиздаги китоб инсон онги ва тафаккурини бойитишга ҳисса қўшган, қўшиб келаётган замондошлар хақида. Улар орасида муаллифнинг ўзи ҳам бор. Китобни ўқиб, муаллиф ўзи хақида ёзибди, деган хулосага ҳам келиш мумкин.
-
Барлос қишлоғининг ойдин кечалари
Ўша куни Ҳалима шифохонадаги узун курсиларда дугоналари билан қалдирғочлардай тизилишиб ўтиришганди. Мурод бир тўда йигитлар билан аллақаёқдан келаверди. Ҳаммасининг думоғи чоғ. Осмон узилиб ерга тушмади. Ер чаппа айланмади. Бўрон кўтарилмади. Оламни ларзага солиб, момоқалдироқ қарсилламади. Чақмоқ чақмади. Жала қуймади. Фақат Ҳалима – миқтигина, чайир, кўзлари шўхчан, қорачадан келган, истараси иссиқ қиз ўтирган жойида – доим китобларда ёзилганидек – қотиб қолганди. Гўё елкасида бир ботмон тош. Ҳайрат тўла қоп-қора қорачиқлари кенгайиб кетгандай. - Ана, сенинг йигитинг! – деди қизлардан бири. Қизлар кулиб юборишди, чунки Мурод Ҳалиманинг ҳеч қанақа “йигити” эмас,
-
ORZU YO‘LIDAGI TO‘RT TO‘SIQ
Insonning Yerdagi umri mobaynida amalga oshiradigan ishlari nimalardan iborat? O‘z Taqdiri yo‘lidan borib, ko‘ngliga tukkan orzu-umidlarini amalga oshirishi uchun insonga eng zarur narsa nima?.. “Alkimyogar” romani mana shunday ko‘lamli, mazmunan falsafiy, mohiyatan esa oddiy insoniy muammo haqida. Asar muallifi— hozirgi zamonning mashhur yozuvchisi braziliyalik Paulo Koelo. “Alkimyogar” Richard Baxning “Oqcharloq Jonatan” yoki “Sharpalar” asarlariga o‘xshamaydi. Ekzyuperining “Kichik Shahzoda”siga ham o‘xshash tomonlari juda kam. Biroq negadir “Alkimyogar”ni o‘qiganda beixtiyor o‘sha rivoyat-qissalar yodga tushadi. Zotan, bu asar aynan hozirgi zamon kitobxonlari uchun yozilgandek va “Alkimyogar”ning turli davlatlar arboblariyu, mashhur san’atkorlar hamda hozircha bir yuz o‘n yetti mamlakatdagi millionlab adabiyot muxlislari tomonidan sevib o‘qilishi shundan dalolatdir. “Bizning sayyoramizda bir buyuk haqiqat barqaror: agar siz chindan nimanidir orzu
-
Навоийга эҳтиром
Китоб навоийшунос олим, филология фанлари доктори, профессор, марҳум Баҳром Вафоев таваллудининг 80 йиллиги муносабати билан чоп этилди. Бундан Суҳроб Ҳамроев раҳбарлигидаги "Учқун" адабий тўгараги аъзоси, олимнинг набираси Дурдона Бафоева қаламига мансуб шеърлар бўйича олиб борган илмий тадқиқот ишлари моҳияти тўғрисида қимматли маълумотлар жой олган.
-
Bir o'lkaki...
Qo'lingizdagi kitob taniqli jurnalist, "Bir o'lkaki..."ko'rsatuvi muallifi, qolaversa, otgan asrning afsonaviy diktori, O'zbekistonda xizmat ko'rsatgan artist, Qoraqalpog'iston xalq artisti unvonlari sohibi Farhod Bobojonovning uzoq yillik mehnatlari samarasdir. Qolaversa, Farhod Bobojonov haqida mashhur yozuvchi va shoirlarning, dramaturg va rejissyorlarning, diktor va jurnalistlarning yozgan ajoyib maqolalari ham joy olgan.
-
Беҳбудий Маҳмудхўжа
Ушбу нашр ХХ асрдаги ўзбек миллий уйғониш даври тарихи ва адабиёти билан қизиқувчи мутахассислар ҳамда кенг китобхонлар оммасига мўлжалланган.
-
Рассказы
В сборник избранных рассказов американского писателя Джека Лондона (1876— 1916) входят, главным образом, рассказы северного цикла — , "Белое безмолвие" «Любовь к жизни», « Мужество женщины » и другие.
-
Туташ оламлар. Икки жаҳон овораси
Ҳожиакбар Шайхов серқирра ва самарали ижодий фаолияти давомида кўплаб илмий-оммабоп ва илмий фантастик ҳикоялар, қисса ва романлар яратди, ўзбек адабиётида фантастика жан-рининг асосчиси сифатида эътироф этилди. АҚШда нашр қилинган жаҳоннинг энг етук фантаст ёзувчилари ҳақидаги энциклопедияга ўзбек адабиётининг вакили сифатида айнан унинг номи киритилгани ҳам бунинг ёрқин далилидир. Ушбу «Туташ оламлар. Икки жаҳон овораси» илмий-фан-тастик романлари ёзувчининг энг сара асарларидан биридир. Мазкур китоб кенг китобхон оммасига мўлжалланган бўлиб, илмий-оммабоп ва илмий фантастик воқеалар ихлосмандларига ажойиб туҳфа бўлади деган умиддамиз.
-
Dengiz qaroqchisi Sharkining qismati:
Ser Artur Konan Doyl — ingliz yozuvchisi, mutafakkir va publitsist, tibbiyot va huquq fanlari doktori, jahon adabiyotida detektiv va sarguzasht janrlarning benazir bilim doni sifatida tanilgan mashhur adib. Ijodini «Sesassa vodiysining siri» ( 1879 ) hikoyasi bilan boshlagan. Konan Doylga bosh qahramoni izquvar Sherlok Xolms bo'lgan detektiv janrdagi «Baskervillar iti» , «Dahshatlar vodiysi» sarguzasht qissalari va «Sherlok Xolms sarguzashtlari» hikoyalar to‘plamlari beqiyos shuhrat keltirgan .