-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Бобур шахсияти ва шеърияти
Ўзбек халқи ҳинд шоир ва ёзувчиларининг асарларини севиб ўқийди. Йигирманчи аср мумтоз адибларидан Рабиндранат Тхакурнинг саккиз жилдлик асарлари мажмуи, шунингдек, Премчанд, Хўжа Аҳмад Аббос, Кришан Чандр ва бошқаларнинг Ўзбекистонда қайта-қайта ва кўп нусхаларда чоп этилган китобларининг ҳар бири ўзбек ва ҳинд китобхонлари қалблари аро дўстлик, биродарлик, меҳру муҳаббат риштасининг яна бир бўғин узайишига катта ҳисса қўшганлиги шубҳасиз.
-
УЙЛА ВА БОЙ БЎЛ
А гар си з йулингиздаги б а р ч а т у си к ^ар н и б а р т а р а ф этиб, м уваф ф ак ;и ят га э р и ш м оц ч и булсангиз, уш бу кит обни ук;иб чик,инг. У аввал о, у з олдингизга м ак;сад куй иш ни, и ш он ч туйгуси н и м уст а^к ам л аш н и , турли си н ов л арн и енгиб у т и ш н и , изл ан и ш н и у ргат ад и . Ш уни нгдек, м ах су с билимлар, ак/^-заковат, чеки н м асл и к ^ац и д а бой т уш ун ч а б ерад и . Д арв ок ,е, м азк у р к и т обд ан м ак,сад ф а ц а т бой булиш га у н д аш булмай, бой ф и к рл аш , орзу- и стак л ар у ст и д ан ^ у к м р он булиш , и ш он ч н и мустацк ам л аш , м у в аф ф ак ,и я т г а э р и ш и ш г а к,аратилган. С и з у н д ан з^аётда к;андай к;илиб м ак,сад га э р и ш и ш н и , к;атъиятли булиш м умкинлигининг алик; р е ж а с и н и т оп аси з. Б у э с а х;ар б и р и ш д а си зг а асц от ад и . У ш б у китоб су зб ош и в а 15 булимдан и б о р а т булиб, кенг кит об х он л ар ом м аси г а м ул ж ал л анган.
-
Атиргулнинг тикони
Ушбу китоб бир неча йиллар бадалида топиб танланан, сараланган, зўp ҳавас ва ҳафсала билан кўплaб нозиктаъб мухлисларнинг эътирофига сазовор бўлгaн чинакам дурдоналардан таркиб топган.
-
Рубоийлар
Кулингиздаги ушбу китобдан номи дунёга машхур шоир Умар Хайёмнинг энг сара рубоийлари урин олган. Бу рубоийлар Фирдавсий номидаги халкаро мукофот лауреата Шоислом Шомухамедовнинг аслиятдан таржимасида бир неча бор китоб холида чоп этилган. Ушбу китобларда рус тилдаги таржималар хам келтирилган. Мазкур китобда хам ушбу машхур рубоийлар узбек ва рус тилларида аслиятга асосан берилмокда.
-
Граф Монге-Кристо (Иф калъасининг маҳбуси)
"Граф Монте-Кристо" кенг китобхонлар эътиборини козонган асардир. Унда инсонийлик, шахе эркинлиги ва туй!=улар гузаллиги улурланади. 1^инрир ишнинг кийит к,ир^ йилдан кейин булса-да чикиши уз ифодасини топади. 1^ахрамонлар уртасидаги мехро^ибат ва зиддиятлар муаллифнинг нихоятда кузатувчан ва мохирлигини намоён этади. Асар бош к,адрамони Эдмон Дантес - Монте Кристо разолат бот^ошга ботган инсонларни зур матонат, а*^л-идрок билан фош этади. Жазо хам, мукофот хам Аллохнинг иродаси билан инсон тириклигидаё^ уни бенасиб колдирмаслиги роман нихоясида аксини топади. Фа^ат бунинг учун... Граф таъкиддаганидек, "кутмок ва умид килмок керак".
-
Алломалар ибрати
Ушбу гулдастадаги афсоналарда биз тилга олинган алломалар хақидаги халқ баҳосини кўрамиз. Алломалар ибрати юксак дидли китобхонлар дилига йўл топади.
-
Стилистика орнаментальной прозы Андрея Белого
В книге рассматриваются наиболее характерные особенности стилистики орнаментальной прозы Андрея Белого крупнейшего писателя и теоретика искусства рубежа веков.
-
Qutadg'u bilig
Ushbu kitobda Turkiy xalqlar madaniyatining noyob durdonasi hisoblanmish «Qutadg'u bilig» («Saodatga eltuvchi bilim»)ning bolalarga mo‘ljallab chiqarilayotgan ushbu namunasidagi fikrlarga amal qilish, albatta, baxt-saodatga erishishingizda yaqindan yordam beradi. Bu kitobni doimiy hamrohingizga aylantirsangiz hayot yo‘llarida adashmagaysiz
-
Султон Жалолиддин Мангуберди ҳаёти
Инсон фақат бугунги кун билангина яшамайди, унинг қалбида эртанинг умиди ҳам бўй кўрсатиши табиий. Аслида бугун ҳам эрта ҳам ўтмишдан андоза олади. Шундай экан, биз эртанинг умидида яшаётганлар оладиган андозаларимизнинг тарихини яхши биламизми? Бизларга ўрнак бўлувчи, бизларни улуғвор ишларга, яратувчиликларга ундовчи аждодларимизни яхши биламизми? Бу мангулик саволга ҳар бир авлод ўзича жавоб ахтармоғи аниқ.
-
Бедор тун томчилари
Истеъдодли шоира Шарифа Салимованинг шеърият гулшанидан сиз азиз ўқувчиларга тутаётган янги гулдастасидир. мунаққид таъкидлаганидек ,"шоира дилида кечаётган нафис туйғуларни образлар,мажозлар тилида моҳирона жилолантириб ,ўқувчини ўз асирига айлантиради.
-
М.Е. Салтыков - Щедрин
Минувшие века дали миру немало выдающихся писателей- сатириков. В Англии жили и творили Свифт, Диккенс и Теккерей.
-
Тоғли диёр қўшиқлари
Қўлингиздаги китоб серқуёш Тожикистоннинг турли гўшаларида дунёга келиб, вояга етиб, ўз диёрларини куйлаган тожик адибларининг асарларидан ташкил топди. Уни вараклаб, кисса ва хикояларни ўкир экансиз, ҳар бир адиб ўз асарини тоғ шаршаралари-ю, жилгалари сингари ўзига хос охангда кўшик килиб куйлаётгандек туюлади. Мархамат ўқинг, муаллифлар дил садоларини тингланг!
-
Виждон ҳайқириқлари
Бугунги ўзбек адабиётида Дадахон Нурийни энг фаол эссечи деб биламан. Бир нечта эссе тўпламлари чиқди.Аммо, матбуотда унинг дурустроқ мақталганини билмайман. Ҳолбуки, бунақанги жонкуяр, юртпарвар адибни топиш қийин.
-
Муқанна
Манбашунос олимнинг мазкур тарихий рисоласи VIII асрнинг иккинчи ярмида Туронзаминда халифалик истибдодига карши кутарилган ок кийимлилар кузголони рахнамоси Муканна фаолиятига багишланган.
-
Қайтганимда уйда бўл.. ёxуд бахт ва айрилик битигими тақдирнинг?
Ёзувчи Элчин Сафаралининг "Қайтганимда уйда бўл.. ёxуд бахт ва айрилиқ битигими такдирнинг?" асарида изтиробли отанинг қизига ёзган мактублари баён этилган. Баъзан менга бутун олам, барча ҳаёт, дунёнинг борлиги вужудимга қамалиб олгану, бизнинг онгимиздан нидо бўл, дея қилаётгандек туюлади. У, буни ҳис қилиш мумкину, баён қилишнинг иложи йуқ... Бу ғоят ҳайбатли эканлигини ҳис қиламану, сўзда изҳор қилишни бошласам гўдакларча тўлдирашдан нарига ўтмайди.
-
Эврилиш
XX аср адабиётининг ёрқин намояндаларидан бири Франц Кафка ижодининг роман ва қиссалари , ҳикояларида давр энг долзарб сиёсий , ҳуқуқий , ижтимоий муаммоларй , инсон рухиятининг энг мураккаб қирралари , одиий одамларнинг фожиявий қисматлари юксак маҳорат билан тасвирланган .