-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Уроки германской истории
Предлагаемая вниманию советского читателя книга известного германского журналиста-антифашиста Альберта Нордена посвящена рассмотрению некоторых проблем истории Германии за последние 50 лет. Автор начинает свою книгу вступительной главой, в которой показана история развития германского империализма, история его захватнических колониальных авантюр, а заключает изложением событий в послевоенной Германии после ее капитуляции в мае 1945 г.
-
Менинг келинчак қизим
Эътиборингизга ҳавола этилаётган ушбу китобда турмуш қуриш ёшидаги қизларимиздан тортиб, ҳаётнинг турли синовлари олдида турган барча аёлларимизга сабоқ бўлгулик воқеалар ҳaқидa ҳикоя қилинади. Уни ўқир экансиз, беихтиёр, излаган нарсангизни топгандек, ҳаёт йўлингиз ёришгандек бўлади. Китоб Сизга манзур бўлади, деган умиддамиз.
-
Замонамиз қаҳрамони
Тўпламда Лермонтовнинг жамиятдаги адолатсизлик ва такаббурлик устидан қарашлари, жаҳолат ва риёкорлик устидан ўз фикрлари ўрин олган.
-
Янги шеърлар
Ушбу китобда таниқли шоир Маҳмуд Тоирнинг охирги йилларда эълон қилинган энг сара ижод намуналари жамланди.
-
Уруш ва тинчлик 3 қисм
Сиз танишиб чиққан мазкур китобнинг 3 қисми ҳам қўлингизга етиб бормоқда. Умид қиламизки, якуний қисмлар ҳам сизга аввалгиларидек манзур ва маъқул бўлади.
-
Уруш ва тинчлик 2 қисм
"Уруш ва тинчлик" асарининг 2 қисми воқеалар ривожи, сюжетларнинг янгича талқини ва бадиий образнинг маҳорати билан тингловчини ўзига жалб этади.
-
Уруш ва тинчлик
Лев Толстойнинг жаҳонга машҳур ушбу асари 3 қисмдан иборат бўлиб, ушбу китоб 1 қисмни ўз ичига олади.
-
Kashfiyot va ixtirolar
Ushbu kitobda jahonda yirik va olamshumul ixtirolar, kashfiyotlar o'rin olgan.
-
Сўфий шеърияти
Сўфийлик фано буржидаги энг гўзал ва беғубор санъат десак муболаға бўлмайди. Унинг замирида Аллоҳ ишқи мужассам бўлиб, сўфийликнинг олий саодати, илоҳий қуввати ҳақгўйлик, покдомон- лик, тоат-ибодат, қироат ва Зикри маъво орқали юзага келади. Олам яралиб, одамзод онгида Аллоҳнинг муқаррарлиги мустажо бўлгандан буён бу фано салтанатида неча минг сўфий яшаб ўтди.
-
Афғон шамоли
Китобнинг саккизинчи қисмида ўқувчи ўзи учун Қўлдошали, Сабина, Латиф, Расул, Кутузов каби янги қахрамонларни кашф этади.
-
Вақт ёғдуси
Оламда мутлақ бир ҳақиқат бор. Дунёга келаётган гўдак ҳеч қачон бошқа онани тайлай олмайди. Самимий ва фалсафий мушоҳадалар билан йўғрилган ҳикоялар айнан шу мавзуни ёритади.
-
Ризолик излаб
Ҳадис илми яшаш, комил инсон бўлиш йўлларини кўрсатувчи нурдир. Агар ихлос билан мутолаа қилсангиз, дардингизга дармон топасиз, хатоларингизни пайқаб қоласиз, кўнглингизда хайрли иштиёқлар туғилади. Инсон қалбан покланмагунча жамиятга фойдаси бўлмас. Ҳадислар эса инсон руҳиятини тозартирувчи халқчил, сингишимли омиллардан биридир. Китобда қирқта ҳадисга суянган ҳолда, инсон дунёсининг синоатлари, руҳият манзаралари, феълидаги афзалликлари ва нуқсонлари ҳақида мулоҳаза юритилди.
-
Hibat ul-haqoyiq
Axloq muallimi nomi bilan mashxur bo'lgan buyuk so'z ustasi Ahmad Yugnakiyning Qur'oni karim va Hadisi sharif ma'nolari singdirilib, islom dini axloqini targ'ib qilish va komil insonni tarbiyalab yetishtirishdir.
-
Токчадан топилган хазина
Юсуф Сиддиқовнинг ушбу китоби ўткир сюжет асосида яратилган бўлиб, воқеалар шиддат билан ривожланади. Асар қаҳрамонларининг ҳарактерлари кескин тўқнашувлар орқали очилади ва кишини ўзига ром этади. У Сизга манзур бўлади деб, умид қиламиз.
-
Граф Монте Кристо
Бу китоб кўплар орзу қилган дурдона. У жаҳон адабиётининг энг сара асарлар рўйҳатига киради. Гарчанд бу асар яратилганига бир неча асрлар ўтган бўлса-да, ундаги улуғвор ғоялар, ўлмас туйғулар, орзулар ва армонлар талқини бор.
-
Рустамхон
Оқтош вилоятида Султонхон деган подишо ўтган экан. Унинг уч хотини бўлиб, аммо улар туғмас экан. У фарзанд тилаб юришлари, фарзанд ортидан тортган изтироблари баён этилган.