-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
-
Доктор Фаустус
«Доктор Фаустус» (1943 г.) — ключевое произведение Томаса Манна и одна из самых значительных книг ХХ века. Старая немецкая легенда о докторе Иоганне Фаустусе, продавшем душу дьяволу не за деньги или славу, а за абсолютное знание, под пером Томаса Манна обретает черты таинственного романа-притчи о молодом талантливом композиторе Леверкюне, который то ли наяву, то ли в воображении заключил сходную сделку с Тьмой: каждый, кого полюбит Леверкюн, погибнет, а гениальность его не принесет людям ничего, кроме несчастий.
-
Гулистони Бит-Туркий
Сайфи Саройининг "Гулистон бит-туркий" асари форс-тожик адабиётининг улуғ намоёндаси Саъдтий Шерозий "Гулистон"нинг ўзбек тилидаги энг биринчи ижодий таржимасидир. Сайфи Саройи Саъддий "Гулистон"нинг асосий мағзини олиб, ранг-баранг хикоятлари, оргинал қитъа ва байтлар, манзумалар билан тўлдириб турган.
-
Жаҳолат асираси: қисса.
Тақдир, аслида худо томонидан буюрилган инъом. Ва Аллоҳ таоло бизни ақл билан ҳам сийлаганки, нима яхши-ю нима ёмон, нима тўғри-ю, нима нотўғри, биз бораётган манзил нурафшонми ёки зулматми - уларни бир-биридан фарқлаш ва муносиб ҳаёт йўлини танлашимизни ўзимизга қўйиб берган.
-
Қуёш бекати
Ўзбекистон Қаҳрамони, Ўзбекистон Халқ шоири А.Ориповнинг 2000-2001 йилларда Ғафур Ғулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйида тўрт жилдлик «Танланган асарлар»и, 2005 йилда эса «Адолат» нашриётида ушбу жилдларнинг мантиқий давоми сифатида «Адолат кўзгуси» (5-жилд) тўплами нашр этилган эди.
-
Тиб қонунлари. 2 жилд
Жаҳон маданиятини ўз замонасида янги, юқори босқичга кўтариш ишига катта ҳисса қўшган Абу Али Ибн Синонинг «Тиб қонунлари» асари олимнинг кузатишлари ва тажрибаларига, оригинал теорик мулоҳазаларига асосланган илмий асар сифатида буюк аҳамиятга эгадир.
-
ҚАТЛНОМА
Набижон Боқий «ҚАТЛНОМА» ҳужжатли қиссасида «мавзуни мозийдан, яқин ўткан кунлардан, тарихимизнинг энг кир, қора кунлари бўлган кейинги «хон замонлари»дан (А. Қодирий ибораси), яъни 37-йиллардаги қатлиом йилларидан — ер юзининг олтидан бир қисмида, жумладан, Ўзбекистонда Иосиф Сталин ва унинг каллакесарлари томонидан амалга оширилган «қизил қирғин» давридан белгилаган. Давлат Хавфсизлиги Қўмитасида сақланаётган ҳужжатлар асосида «Абдулла Қодирийни кимлар, қандай йўсинда, қаерда, қачон ва нима учун қатл қилган эдилар?..» каби саволларга тарихий манбалардан жавоб изланади; ошкоралик баҳори бошланганига қарамасдан ҳамон илондек «кулча» бўлиб ётган махфий ҳужжатлар — «тилсиз гувоҳлар» жамоатчилик ҳукмига ҳавола этилади.
-
Jadidlar. Mahmudxo`ja Behbudiy
Mahmudxo`ja Behbudiy jadidchilik harakatining yirik namoyandasi, o`lka jadidlarining yetakchisidir. U pedagogika, jurnalistika, matbaachilik, noshirlik, siyosat, tijorat va boshqa qator ishlar bilan shug`ullangan. Risola keng kitobxonlar ommasi uchun mo`ljallangan.
-
Фил ва Лайча
Криловнинг масаллари дунёдаги олтмишдан ортиқ тил-ларга таржима этилган. Ўзбек тилига таржима қилиниши ҳам хийла узоқ тарихга эга. Улуғ Октябрь революциясидан олдинроқ Крилов масаллари ўзбек тилига таржима қилинган эди. Ўзбек совет шоирларининг Крилов масалларини ўзбек китобхонига таништиришда хизматлари каттадир. Атоқли адибларимиз Ойбек, Ғафур Ғулом Крилов масалларининг илк таржимонлари бўлдилар.
-
Қалбимнинг Ватани
Абдумажид Азим шеъриятининг дояяси дард ва машаққат эканини юракдан ҳис этиб ёзади. Унинг шеърлари содда ва мураккаб, бир оз эртакнома ва яна мардона. У дунёдаги бор камчиликни ўзидан ахтарган, ўз-ўзини фош этиш орқали ҳаммамизни бир-биримизга очиқроқ таништириб қўйишга шайланган шоир.
-
-
Даҳшат
Абдулла Қаҳҳорнинг ушбу китобида кўплаб ҳикоялар ўрин олган.Сизга манзур бўлади деган умиддамиз.
-
Кадимги юнон афсона ва ривоятлари
Илоҳий куч қудрат ва баҳодирлар ҳақида ҳикоя қилувчи қадимги афсоналар уммонининг чек-чегараси йўқ. Н . А Кун томонидан улардан энг қизиқарли ва ўзига хослари қайта жонлантирилган бўлиб,мазкур китобг ажамангандир. Бу афсона ва ривоятлар фақат мутахасисларнигина эмас , балки кенг ўқувчилар доирасига ҳам қизиқарлидир.
-
Минг бир қиёфа
«Минг бир қиёфа» романи хаёлий олис замонлардан тортиб қиёмат қойим бўладиган, инсон кайта тириладиган даврни ўз ичига олади. Бу, албатта, жуда катта давр, аммо биргина инсон кисматида у жамланади ва замондошимиз бўлган одамнинг чигал хаётини акс эттиришга хизмат килади. Асар уз рухи билан Маркеснинг «Юз йил танҳоликда», Булгаковнинг «Уста ва Маргарита» романларига яқин туради.
-
Волшебная гора
«Волшебная гора» – туберкулезный санаторий в Швейцарских Альпах. Его обитатели вынуждены находиться здесь годами, общаясь с внешним миром лишь редкими письмами и телеграммами. Здесь время течет незаметно, жизнь и смерть утрачивают смысл, а мельчайшие нюансы человеческих отношений, напротив, приобретают болезненную остроту и значимость. Любовь, веселье, дружба, вражда, ревность для обитателей санатория словно отмечены тенью небытия… Эта история имеет множество возможных прочтений – мощнейшее философское исследование жизненных основ, тонкий психологический анализ разных типов человеческого характера, отношений, погружение в историю культуры, религии и в историю вообще – Манн изобразил общество в канун Первой мировой войны.
-
Аваз романи
Роман машҳур ўзбек демократ шоири Аваз Ўтар ҳаётий ва ижодий фаолиятининг ҳаётий ва ижодий фаолиятининг кўп қиррали томонлари ҳақида хикоя қилади. Унда автор тарихий шахлар ва тўқима образларидан ҳам усталик билан фойдаланган .
-
Умид беланчаги
Шеърият мухлислари Абдумажид Азимни яхши танишади. Шу пайтгача унинг "Қалбимнинг ватани", "Руҳи равоним", "Ёруғлик олами" китоблари чоп этилган. Ушбу китобдан шоирнинг турли йилларда ёзган ижод намуналари ўрин олган. Улар сизга олам-олам завқ беради, деган умиддамиз.