-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Самарқанд осмонида юлдузлар иккинчи китоб сафар гулханлари
"Самарқанд осмонида юлдузоар" ромат трилогиясининг иккинчи китоби - "Сафар гулханлари" 1400 йил воқеаларига бағишланади. Ёзувчи унда Озорбайжон ва Арманистон халқларининг Темур истилосига қарши курашини махорот билан тасвирлайди.
-
Янги ой
Мамлакатда оғирчилик эди. Шу билан бирга, қирғинбарот урушдан қутулганлик боис шод-хуррамлик ҳам хукм сурарди. Одамлар чуқур энтикиб нафас олардиларки, бунда шукроналик ифодаси мужассамлиги сезилиб турарди.
-
Тиб қонунлари 1-жилд
Шайхурраис Абу Али Ибн Сино авлодларига катта мерос қолдирди. Унинг тиббиёт илоҳиёти мантиқ, адабиёт соҳасига доир ўнлаб нодир асарлари ҳануз ўз қимматини йўқотмаган. Қўлингиздаги "Тиб қонунлари"нинг биринчи жилдида кўп учрайдиган касалликлар, кўп тарқалган ҳозир ҳам учрайдиган касалликлар ҳамда уларнинг даволашнинг оддий усуллари берилган.
-
Alisa mojizalar mamlakatida.
«Alisa mo‘jizalar mamlakatida» deb umumiy nom beril-gan mazkur kitobga biz bir qancha avlod vakillari sevib mutolaa qilgan va bugunning bolalari ham o‘qishi kerak bolgan jahon adabiyotining eng sara ertaklarini jamladik. Ertaklar mavzuyi, ko‘lamidan qat’i nazar yosh kitob-xon ko‘ngliga shunisi bilan yaqinki, unda mojizalar orqali bolalar qalbi tarbiyalanadi. Bugungi shiddat bilan rivojlanib borayotgan zamonda bunday ma’naviy tuhfa, umid qilamizki, bolajonlarimizga munosib sovg‘a boladi.
-
Лорд Эжуорнинг ўлими
Ҳурматли уқувчи! Қулингиздаги ушбу китобдан жаҳон адабиётининг йирик вакиллари бўлмиш Агата крисининг "Лорд Эжуорнинг ўлими" ҳамда Чарлъз Вилъямснинг "Ажал нафаси" романлари ўрин олган. Лорд Эжуорнинг ўлими" романида бойлик деб учта бегуноҳ инсонни ўлдириб, заррача виждони қийналмаган гўзал ҳоним Дейннинг аянчли тақдири ҳақида ҳикоя қилинса. "Ажал нафаси " асарида аёллар макрига учраб, ўлим билан рўбарў болган содда Скарборо Лининг бошига тушган оғир мусибатлар тасвирланади.
-
Миттивой ва Карлсон
"Стокгольм" шаҳридаги одатдаги кўчаю одатдаги уйлардан бирида Свантесон фамилияли оддийгина швед оиласи "яшарди".
-
ЎЗБЕК ТАОМЛАРИ
Маълумки, унинчи бешйилликда совет халқининг моддий ва маданий эҳтиёжларини тула цондириш — партия иқтисодий сиёсатининг мақсадидир, дейилади КПСС нинг XXV съезди материалларида. Халқ фаровонлигини кузлаш ҳар доим Коммунисток партия ва Совет ҳукуматининг диадат марказида булиб келмоцда. Негаки, фаровон ҳаёт кечириш социализм ралабасининг ажойиб самараларидан биридир.
-
Тушда кечган умрлар
Ноёб истеъдод соҳиби Ўткир Ҳошимовнинг «Тушда кечган умрлар» асарини ўқиган китобхон қалбидан ҳам шундай ўйлар кечади. Романда келтирилган воқеалар қамрови жуда кенг: 30-йилларнинг машъум «қатағон» қилиш манзаралари, 80-йиллардаги кўпчиликнинг ёстиғини қуритган Афғонистон уруши лавҳалари, шу йилларда содир бўлган «ўзбек иши»... Инсонлар ҳаётида содир бўладиган бу учта йирик, жуда катта ҳажмли воқеаларни бир-бири билан боғлашда ёзувчи маҳоратига тан бермасликнинг иложи йўқ.
-
Соғинчнинг ранги. Шеърлар
Норқобил Жалил бир шеърида, Ҳақиақтан ҳам инсон тирикчилик дунёсида аввал охир соғинчни баён қилинган. Соғинч қандай рангда бўлади? Зафаронму, зангорими? Норқобилнинг шеърлари сизга соғинчнинг ранглари ҳақида тасаввур берса ажабмас.
-
Авлоднома: мемуар-роман
Юртнинг асосий бойлиги - одамлари, хонадонлари. Қадимий кечмишга эга бўлган ўзбек диёрида тагли-тугли оилалар, сулолалар жуда кўп. Совет тузуми одамлар тақдирига салбий таъсир кўрсатганидек, қадриятлар бобида ҳам бемисл тажовуз, зуғумни амалга оширган эди.
-
Сабот ортидаги манзил
Уш бу китоб ҳаётнинг барча жабҳаларида - оилада, ўқишда, ишда, ишлаб чиқаришни бошқаришда, одамлар билан самимий, ишчан мулоқотлар ўрнатишда, мантиқий фикр-мулоҳаза юритиш, муваффақиятга эришиш сирлари, дўстона ва оқилона турмуш тарзини шакллантира олиш каби иқтисодий, ижтимоий, сиёсий, маданий босқичларида, кундалик турмушимизда учрайдиган муаммо ва унинг ечимларини ижобий ҳал этишда ҳар бир инсонга дастур даражасидаги қўлланма эканлигини эътироф этмай иложимиз йўқ.
-
Дунёнинг энг буюк савдогари
Oг Мандинонинг миллионлаб нусхада чоп этилган китоблари уни инсоният тараққиёти муаммоларини ечишга харакат қилган буюк ёзувчи сифатида дунёга танитди.
-
Соғинч
Ушбу тўпламга ўзига хос бадиий иқтидори, бетакрор ҳикоячилик услуби билан ўқувчилар дили тўридан муносиб ўрин олган ўшлик адиб Мирзоҳид Мирзараҳимовнинг турли даврларда яратган асарлари жамланди. Китобхонлар унинг ҳар бир асарини орзивиб кутиб олар, кенг давраларда муҳокама қилиб, илиқ таассуротлар билан эслаб юришга кўникиб қолганди. Аммо афсуски, яхшига умр йўқ экан. У ҳаётдан эрта кўз юмди. Ёзувчини йўқотиб, бизлар унинг дилтортар ҳикояларини тез-тез газета-журналлар саҳифаларида ўқиб туриш, шу орқали, унинг содда ва кўнгилчан қаҳрамонлари билан яқиндан диллашиш имконидан маҳрум бўлганимизга ҳам 12 йилдан ортибди.
-
Севги қиссалари
Элимизнинг атоқли ва ардоқли адиби, Ўзбекистон халқ ёзувчиси Ўткир Ҳошимов ҳам муҳаббат хақида талай ҳикоя, қисса, романлар ёзган ва улар китобхонлар томонидан катта қизиқиш билан мутолаа қилиб келинмоқда. Бу асарларда севгининг сеҳр ва қувончлари, изтироб ва армонлари ғоят ҳаётий, таъсирчан акс этган. Ушбу китобга адибимизнинг энг ҳаяжонли асарлари жамланган.
-
Avlodlar dovoni
Ulug‘ adib, O ‘zbekiston xalq yozuvchisi Pirimqul Qodirovning «Avlodlar dovoni» romanini mutolaa qilgan yosh kitobxonlaring ma’naviy olami shunga yarasha bo'ladi. Ushbu nashrning o‘ziga xos jihatlaridan biri shundaki, unda bugungi yosh kitobxonlarga ayrim so‘z hamda iboralar yanada tushunarli bo‘lmog‘i uchun tegishli va zarur izohlar ham berilgan.
-
Саодатга элтувчи қудратли куч
Мазкур тўпламдан Ўзбекистонда хизмат кўрсатган журналист, истеъдодли шоир Минҳожиддин мирзонинг мустақиллик, миллий ғоя, мафкуравий жараёнлар, маънавий тушунчалар, одоб-аҳлоқ, ёшлар таълим тарбияси, маданий-эстетик ҳаётимизнинг долзарб муаммоларига бағишланган ўқишли мақолалари ўрин олган.