-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
-
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Adabiyot. Adabiyotshunoslik. Xalq og‘zaki ijodiyoti
-
Антон бўрини учратган кеча
Болалар ёзувчиси Эдитҳ Шрайбер – Викенинг “Антон бўрини учратган кеча” қиссаси 1986 йилда Австриянинг “Аннетте Беттс” нашриётида чоп этилган. Мазкур қиссада бошланғич синф ўқувчиси Антоннинг бошидан кечирган қизиқарли воқеалар бадиий-фалсафий тарзда ифодаланган.
-
Дарё юзидаги излар
Хикоя ёзиш - дуч келган одамни тасвирлаб, бирор манзарани, воқеани бўяб-чатиб баён қипиш дегани эмас. Яхши ҳикоя бир тақдир, бируманинг ҳужжати. Агар ижодкор бирор тақдир ҳақида ёзмоқни мақсад қилса, хоҳ у ҳаётда борми, ё тўқима образми, ўша тақдирнинг ҳар бир нуқтасини илғай олишига ишонсагина, ёзгани маъқул.
-
Довон дарди
Йўлдош Мирзаевнинг "Салом кўзкўрганларим","Тонг таровати"тўпламлари шеърият мухлисларига манзур ва маъқул бўлди.Учинчи мажмуасини "Довон дарди" деб атади.
-
Ўлик жонлар
Ушбу китобга Николай Васильевич Гоголнинг «Ўлик жонлар» насрий поэмаси ва беш саҳнадан иборат «Ревизор» комедияси киритилди.«Ўлик жонлар» - ёзувчининг суюмли асари. Гоголнинг ўзи бир дўстига ёзган мактубида «Агар бу асарни кўнгилдагидек ёзиб тамомласам, у вактда... нақадар зўр, нақадар оригинал бир сюжетни кўрасиз. Нақадар ранг-баранг бир тўдани кўрасиз! Унда бутун Русия намоён бўлади» дейди. Асар қахрамони Чичиков ёмон одам эмас. У замона зайли билан шундай характердаги одамга айланганки, уддабуронлик билан мол-дунё тўпламокчи, орзусидагидек сепли қизга уйланиб, хашаматли бир уйда фарзандлари билан тинч-хотиржам яшамокчи - бор-йўқ орзуси шу. Бироқ қинғир ишнинг кийиғи чиқади ва Чичиков нихоят бундан ўзига хулоса қилади.
-
"Бир ҳаёт инъомидан бир қатра ҳикмат"
Ушбу китоб Исмоил Ҳаким (Бобоев Исмоилбек Ҳакимовичнинг) ҳикматли гаплар фалсафий-маърифий мавзуга оид илмий-ижодий фикрларининг биринчи нашри бўлиб, ижодкор китобхонлардан китоб мазмунини тўлдиришга оид таклиф, фикр ва саволларни мамнуният ила қабул этилишини маълум қилади.
-
Durdona rivoyatlar
Hasan Nazarovning ushbu mutolaabop to'plami keng kitobxonlar jamoasiga mo'ljallangan. To'plovchi muallif tilidagi o'ziga xoslik, soddalik hamda xalqona uslub kitobning estetik jozibasini yana bir karra oshirgan.
-
Абадият конуни
Оррик унт елкадан бошланди. Кейин аста-секин кукракка сурилиб, чал сийнанинг аллакдйси бир тубига жойлашиб олди. Сад утмай, кимнингдир каварган, дарал бармоклари кукрак кафасини ёриб кириб, юракка чангал урдию, уни худда бир бош узумни эзрилагандай аёвсиз эзрилай бошлади. Эзрилаганда хам шошмасдан, хафсала билан эзрилай бошлади: бир-икки, икки-уч, учтурт... Нихоят, обдон мижикланган юракда бир катра хдм кон крлмагач, яна угла куллар уни бамайлихотир улоктириб ташлади.
-
Қуёшли қалам
Ўзбекистон халқ шоираси, Ҳамза, Неру ва Нилуфар мукофотлари лауреати Зулфиянинг ушбу достонида улкан ўзбек адиби Ойбек ҳаётининг баъзи лавҳалари тасвирланган, бу асар шеърият мухлислари учун ажойиб туҳфадир.
-
Клуб радости и удачи
Сегодня я поделюсь своими мыслями и рассуждениями о произведении Эми Тан «Клуб радости и удачи». Хочу сразу отметить, что это произведение и его сюжет проникло глубоко в мою душу. Изначально, первые страницы давались мне тяжело. Но потом они полетели: одна за одной. Сюжет повествует о 4-х семьях эмигранток из Китая, кто-то из них попал в Америку из-за войны, а кто-то- для «перемен». Книга разделена на части-главы. Каждая из таких частей содержит рассказ-историю одной из женщин эмигранток.
-
Довондаги туйғулар
Барча ижодкорларларда бўлгани каби, Абдуназар Худойназаров ижодида ҳам беҳаловат изланиш,ўз қалбини, ўзлигини изҳор кашф этиш жараёни кечади.
-
ФИТНА САНЪАТИ 1-КИТОБ
«Ўзбекистон адабиёти ва санъати» ҳафтаномаси ўз кутубхонасини нашр қилишга киришди. Қўлингиздаги қалдирғоч-китобни ҳаётнинг ўзи ёзди десак муболаға бўлмас. Унинг мавзуларини даврнинг ўзи тақдим этди. Шунинг учун бу китобда сўзлар дам сурон солади, дам фарёд кўтаради, дам тарихнинг қоронғу қаърларига кириб боради, дам халқ ҳаёти - маданияти, ижтимоий аҳволининг бугунги манзараларини чизади. Фарғона, Ўш фожиалари жумбоғи очилади! Бунда Ҳамид Исмоил ва Шавкат Раҳмон, Карим Баҳриев ва Мирза Кенжабек, Жамол Камол ва Хуршид Даврон бир минбардан сўз айтадилар. Лекин уларнинг ҳаммасини бир руҳ —озодлик, демократия, мустақиллик руҳи бирлаштириб туради. Фарғона, Ўш фожиалари, табиат ҳалокатлари, яккаҳокимлик кулфатлари... ва улардан халқимиз чиқарган аччиқ хулосалар... Китобнинг баҳс доираси кенг ва ибратли
-
Кўр музикачи
Бола Жануби-гарбий ўлкадаги бой оилада, жимжит ярим кечада тугилди. Навжувон она қаттиқ ҳушидан кетиб ётарди, лекин хонада чақалоқнинг сокин ва кишини ачинтирадиган йиғиси эшитилиши биланок, у кўзи юмуқ холда ётган ерида типирчилай бошлади. У бехоздан юз берган кулфатни бошидан кечираётган эркатой болага ўхшар эди.
-
Античная лирика
Говоря «античная лирика», мы разумеем лирику двух не только разных, но π весьма различных народов — греков и римлян. Поэзия римская — в прямой зависимости от греческой, но это не продолжение и не копня: у римской поэзии немало своих национальных черт.
-
Эрта қайтган турналар
Эътиборингизга ҳавола этилаётган навбатдаги китобга биз адибнинг «Биринчи муаллим », «Эрта қайтган турналар », «Юзма-юз» қиссалари ҳамда «Байдамтол соҳилларида», «Оқ ёмғир » ҳикояларини жамладик.
-
ДАШТУ ДАЛАЛАРДА
Эзгуликка йўғрилган қалб оламни ранг-баранг тусда ҳис қилади. У ҳатто оламда мавжуд бўлмаган рангларни ҳам туя билади ва дунёга, тириклик оламига шу ранглар орқали боқади. Бундай кишиларнинг инсоний бурч ҳақидаги эзгу тушунчалари хамиша кишилик дунёсини нурлантириб, жилолантириб туради.
-
ФИТНА САНЪАТИ
Ушбу китоб «Ўзбекистон адабиёти ва санъати» кутубхонасида чоп этилган Фитна санъати тўпламининг давоми бўлиб унда шўролар давридаги қатағон ва фитналардан тинкаси қуриган оломонга айланиб, жар ёқасига келиб қолган жафокаш халкимизнинг руҳий изтироблари Одил Ёқубов. Эркин Воҳид ва Ҳалима Худойбердиева каби миллатпарвар қалам аҳллари томонидан қоғозга туширилган.