-
Menejment, tashkilot va boshqaruv
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
Davlat va huquq. Huquqiy fanlar
-
-
-
Cost Accounting and Financial Management for Construction Project Managers
Proper cost accounting and financial management are essential elements of any successful construction job, and therefore make up essential skills for construction project managers and project engineers. Many textbooks on the market focus on the theoretical principles of accounting and finance required for head office staff like the chief financial officer (CFO) of a construction firm. This book's unique practical approach focuses on the activities of the construction management team, including the project manager, superintendent, project engineer, and jobsite cost engineers and cost accountants. In short, this book provides a seamless connection between cost accounting and construction project management from the construction management practitioner’s perspective.
-
“Die Hauptprinzipien der Übersetzung aus dem Deutschen”
Reproduzierend in den Lauf der Übersetzung muss das Original, die Besonderheiten des Ausdruckes des Gedankens in der konkreten Sprache berücksichtigen. Obwohl das menschliche Denken einheitlich ist, verwenden für die Reflexion der objektiven Realität verschiedene Sprachen verschiedene Weisen und die Mittel, als es ist die nationale Eigenart jeder Sprache bedingt. Im Laufe der Übersetzung von einer Sprache auf anderen zeigen sich bestimmten gesetzmäßigen Divergenzen auf dem Gebiet der lautlichen Form der Sprache, seiner grammatikalischen Ordnung und des lexikalischen Bestandes.
-
ЮРИДИК КОНФЛИКТОЛОГИЯ.
Ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта махсус вазирлиги томонидан олий юридик ўқув юртлари учун ўқув қўлланмаси сифатида тавсия этилган.
-
КРИМИНАЛИСТИКА ДАРСЛИК I-III қисмлар.
Жиноятни тергов єилиш ва очиш назариясининг асосини ташкил єилувчи фанлар єаторида криминалистика марказий ўринни эгаллайди. Мазкур дарслик криминалистика фанининг тўлиє курсини ташкил этади, мазмуни эса тергов, тезкор-єидирув ва экспертиза фаолиятининг замонавий имкониятларини ёри-тиб, амалдаги ѕуєуєшунослик ўєув дастурларига тўла мос равишда тайёрланган. Унда криминалистика назарияси ва тергов амалиётида кейинги йилларда юз берган муѕим ўзгаришлар, криминалистик техника соѕасидаги янги-илмий во-ситалар, услубий тавсиялар ва мураккаб хавфли жиноят турлари, жумладан, уюшган жиноятчилар, хориж фуєаролари томонидан содир этилган жиноятлар-ни тергов єилиш услубиётлари биринчи марта ёритилган. Дарсликнинг єатор боблари фото тасвирлар, чизмалар билан жиѕозланган. Дарслик юридик Олий ўєув юртлари талабалари, аспирантлар ва илмий ходимлар учун мўлжалланган.
-
АЙРИМ ТУРДАГИ ЖИНОЯТЛАРНИ ТЕРГОВ ҚИЛИШ УСЛУБИЁТИ
Жиноятларни тергов єилиш услубиёти криминалистика фанининг якунловчи бўлими ѕисобланади. У єонунийлик талабларига мувофиє ѕолда, тергов ва суриштирувни самарали ўтказиш бўйича илмий тавсияларни ишлаб чиєиш маєсадида жиноятларни очиш, тергов єилиш ѕамда уларнинг олдини олишни ташкил єилиш ва амалга ошириш єонуниятларини ўрганади. Бу єонуниятлар жиноят аломатлари бўлган ѕодисалар ѕаєидаги дастлабки ахборотни текшириб, жиноятларни тергов єилиш чо¦ида исботланиши лозим бўлган ѕолатларни аниєлайди.
-
КРИМИНАЛИСТИКА ДАРСЛИК IV қисм.
Жиноятни тергов єилиш ва очиш назариясининг асосини ташкил єилувчи фанлар єаторида криминалистика марказий ўринни эгаллайди. Мазкур дарслик криминалистика фанининг тўлиє курсини ташкил этади, мазмуни эса тергов, тезкор-єидирув ва экспертиза фаолиятининг замо-навий имкониятларини ёритиб, амалдаги ѕуєуєшунослик ўєув дастурла-рига тўла мос равишда тайёрланган. Унда криминалистика назарияси ва тергов амалиётида кейинги йилларда юз берган муѕим ўзгаришлар, кри-миналистик техника соѕасидаги янги-илмий воситалар, услубий тавсия-лар ва мураккаб хавфли жиноят турлари, жумладан, уюшган жиноятчи-лар, хориж фуєаролари томонидан содир этилган жиноятларни тергов єилиш услубиётлари биринчи марта ёритилган. Дарсликнинг єатор бо-блари фото тасвирлар, чизмалар билан жиѕозланган.
-
HUQUQNI MUHOFAZA QILISH ORGANLARI.
Darslikda O`zbekiston Respublikasida amalda bo`lgan qonunchilikka, Oliy sud Plenum qarorlariga asoslangan holda huquqni muhofaza qilish faoliyatining tushunchalari, uning belgilari, funksiyalari, sud hokimiyatining mohiyati, O`zbekiston Respublikasi sud tizimiga tavsif beriladi. Odil sudlovning tamoyillarini izohlash, sudlarning tashkiliy va moddiy-texnik ta'minoti masalalariga, yuridik yordam ko`rsatishni tashkil qilishga alohida e'tibor berilgan. Bundan tashqari jinoyatlarni aniqlash va tergov qilish tushunchasi, surishtiruv, dastlabki tergov, prokuratura organlari, shuningdek, xorijiy mamlakatlar huquqni muhofaza qilish organlari tizimiga to`xtalib o`tilgan. Mazkur darslik yuridik oliy o`quv yurtlari va fakultetlari talabalari, aspirantlar, ilmiy xodimlar va o`qituvchilar, shuningdek, huquqni muhofaza qiluvchi organlar xodimlari uchun mo`ljallangan.
-
L E C T U R E S on Practical Course of English for the Students of Master’s Course
Master’s course is a higher special education based on a certain specialty. The main goal of this course is to train experts most of whom will become researchers or teachers in a certain field. Student-lawyers who are involved in law for master’s degree need English as a foreign language in different settings, mostly in getting information f for their research from various sources. But Legal English has peculiar features which cause difficulties for understanding the information presented in a text.
-
АЙРИМ ТУРКУМДАГИ ФУҚАРОЛИК ИШЛАРИНИ СУДДА КЎРИШНИНГ ПРОЦЕССУАЛ ХУСУСИЯТЛАРИ.
Ушбу махсус курсда фуқаролик процессуал ҳуқуқининг муҳим мавзулари ёритилган. Унда айрим туркумдаги фуқаролик ишлари, хусусан никоҳдан ажратиш, оталикни белгилаш, алимент ундириш тўғрисидаги низоли ишлар, шунингдек, меҳнат, турар-жойга доир низоли ишларни судда кўришнинг про-цессуал хусусиятлари билан боғлиқ масалалар ўз аксини топган. Махсус курс профессор-ўқитувчилар томонидан магистр талабаларни ўқитишнинг интерак-тив усулларидан кенг миқёсда фойдаланган ҳолда амалий машғулотларни қи-зиқарли ва самарали ўтказишга ёрдам беради. Махсус курсда талабалар Фуқаролик процессуал ҳуқуқи фани бўйича олган билимларини янада мус-таҳкамлаш имкониятига эга бўладилар.
-
Ўзбекистон Республикасида хўжалик судларининг ривожланиши
ўзбекистон мустақилликка эришгандан бошлаб исти=лолни мадщ этувчи ыз Конституциясини =абул =илди. Конституция бозор и=тисодиётига ытиш билан бо\ли= былган мущим =оидаларни ифодалади жумладан, хыжалик субъектларига ызларининг муста=ил фаолиятини амалга оширишга имкон берувчи турли хил мулкчилик шакллари яратилишини, барча мулк эгалари тенг щу=у=лигини ва шулар билан уларнинг =онуний щу=у= ва манфаатларини щимоя =илишни кафолатлайди.
-
Ўзбекистон Республикасининг Фуқаролик процессуал ҳуқуқи.
Мазкур ўқув-услубий қўлланмада “Фуқаролик процессуал ҳуқуқ” ўқув курсига тегишли бўлган ва ўқув курсидаги барча мавзуларни ўзида қамраб олган масалалар тўплами ва 500 дан ортиқ тест саволлари берилган. Шунингдек, олий ўқув юрти талабалари учун “Фуқаролик процессуал ҳуқуқ” ўқув курсига тегишли бўлган амалий машғулот мавзулари, якуний назоратнинг тахминий саволлари ҳам мазкур ўқув-услубий қўлланмада ўз ифодасини топган.
-
КОРПОРАТИВНОЕ ПРАВО (Право хозяйственных товариществ и обществ) Учебник для вузов.
Учебник, подготовленный профессором Московской государственной юридической академии, соответствует программе новой учебной дисцип- лины "Корпоративное право", изучаемой в юридических вузах в рамках спецкурса. В тех юридических высших учебных заведениях, где эта дисциплина еще не введена в качестве самостоятельной, книга может быть использована для углубленного изучения предпринимательского права, составной частью которого является корпоративное право, а также соот- ветствующих разделов финансового, гражданского и трудового права.
-
РИМСКОЕ ПРАВО (базовый учебник)
Настоящий учебник дает достаточно полное изложение курса "Римское частное право", изучаемого в юридических вузах. Он заслуженно при- знан одним из лучших учебников по римскому праву, изданных за послед- ние десять лет в Европе. Авторы учебника известные специалисты по рим- скому праву профессора юридического факультета Университета им. Св. Кирилла и Мефодия (г. Скопье, Македония). Рекомендуется студентам аспирантам и преподавателям юриди- ческих вузов, специалистам-юристам, а также всем тем, кто интересуется римском правом.
-
ХАЛҚАРО ГУМАНИТАР ҲУҚУҚ ФАНИ БЎЙИЧА МАЪРУЗАЛАР.
Инсоният тараккиётининг тонгида вужудга келган уруш, жамият ривожланган сари касб тусига кириб борди ва аста-секин ихтисослашиб, яшаш ва бойлик манбаига айланди. Инсоният учун фожиали бу вокеликнинг мохияти талончилик эканини таъкидлаш учун узок утмишда кабилалар уртасидаги зиддиятлар биринчи галда бировнинг бойлигини тортиб олиш билан борлик булганини куз унгимизга келти-ришимиз кифоя. Х.ар кандай ниятлар билан хаспушланишидан катъи назар, уруш ижтимоий ривожланиш амалиётига кира борган сари, узининг йирткич табиатини тобора купрок намоён килади, одамларнинг курбон булиши, моддий ва маданий бойликларнинг барбод этилишига олиб келади.
-
ИСТОРИЯ РИМСКОГО ПРАВА
Интерес этот не был случайным, а представлял собой закономерную реакцию на эволюцию экономических и соци- альных отношений в России в этот период. Российское общество после отмены крепостного права вступило в полосу модернизации, и связанные с этим изменения существующего правопорядка тре- бовали осмысления опыта правового развития стран Западной Ев- ропы, социально-экономическое устройство которых во многом воспринималось как образец для подражания российскими рефор- маторами как из правительственного лагеря, так и особенно из среды либерально настроенной интеллигенции. Поскольку римское право лежит в основании теории и практики гражданского права в большинстве стран континентальной Европы, естественно, что именно оно стало объектом пристального внимания для российских правоведов того времени.
-
Ўзбек тилининг назарий грамматикаси
Синтаксис (грекча suntaxis сўзидан олинган бўлиб, ѐпиштшрмоқ, бирлаштирмоқ демакдир) тил тизимининг юқори сатҳи бўлган синтактик сатҳ ҳамда шу сатҳ ҳақидаги таълимотдир. Морфология ва синтаксис грамматиканинг ўзаро боғланган икки бўлими саналади. Грамматиканинг бу икки бўлими, аввало, предметларига кўра фарқланади.